Prošlo je više meseci od kada smo poslednji put praktikovali rukovanje. Korona je sve promenila! A nekada je to bio odraz kulture i bontona dok smo po stisku ruke mnogo toga mogli da zaključimo o sagovorniku.
Rukovanje je nastalo u doba kada su ljudi nosili oružje, bilo je znak da su namere osobe koja se približava i pruža ruku krajnje prijateljske.
Ovo je jedna od najstarijih društvenih tradicija prisutna u skoro svim društvima na svetu. Brojni arheološki dokazi svedoče o tome kako se ovaj običaj kroz istoriju prenosilo iz civilizacije u civilizaciju.
Prema pojedinim teorijama rukovanje je počelo kao gest mira. Ruka otvorenog dlana pokazivala je da ratnik ne drži oružje. A prihvatanje te ruke uz blago protresanje je siguran dokaz da protivnik nema ništa skriveno u rukavu.
Danas se rukovanje posmatra kao sociološki fenomen, jer je na neki način očekivana formalnot prilikom pozdravljanja, čak i sa onima koji nam nisu naročito dragi.
U svojoj knjizi Otkrivanje čoveka, Dezmond Moris navodi da je od 14 načina pozdravljanja među ljudima, rukovanje najčešći. Tipično je za odnose u kojima nema previše bliskosti. Ukoliko rukovanje prati dodatni gest, tu je već reč o prisnijem odnosu. U bliskim odnosima, na primer, između ljubavnika i supružnika, rukovanja uopšte nema, kao ni među malom decom.
Rukovanje kao gest pozdravljanja, ređe je i u nekim delovima sveta. U Japanu se ljudi radije pozdravljaju blagim naklonom, u Indiji spajanjem sopstvenih dlanova, ili kratkim poljupcem kao Francuzi.
Smatra se da je duga tradicija ovakvog francuskog pozdravljanja prekinuta tokom epidemije kuge u 14. veku da bi ponovo oživela posle Francuske revolucije, četiri stotine godina kasnije. Da li će sličnu sudbinu doživeti i rukovanje pokazaće vreme, jer koliko zavisi od okolnosti toliko i od iskonske ljudske potrebe.
Komentari (0)