- Inače smo pospani između 14 i 17 sati, ali kod nekih ljudi taj je osećaj trajan pa oni misle da je to normalno. Kako biste utvrdili da li patite od prekomerne pospanosti, možete da se testirati takozvanom Epvortovom skalom pospanosti. Ako je vaš broj na toj lestvici viši od 10, trebalo bi da se javiti lekaru - kaže dr. Đogaš.

On dodaje da je nekim ljudima problem nesanica kod koje se, uprkos neprospavanoj noći, ne javlja pospanost.

- Ima još simptoma lošeg spavanja, među kojima su hrkanje, pauze u disanju tokom spavanja koje upućuju na apneju, jutarnje glavobolje, ali i umor, razdražljivost, smetnje u koncentraciji, depresivnost, opšte loše osećanje i sl. – kaže doc. dr. sc. Renata Pecotić.

Neki od tih simptoma javljaju i u drugim bolestima

- Dug ili manjak sna može da dovede do niza problema, posebno ako ima hronični oblik. Poremećaji funkcionisanja tokom dana, poremećaji raspoloženja, razdražljivost, ljutnja, nervoza i hronični umor najčešće se opisuju kao simptomi i posledice nedostatka spavanja - kaže dr. Pecotić i napominje da se ti simptomi često ne dovode u vezu sa spavanjem, nego sa stresom, psihičkim problemima i sl., a to može da predstavlja problem i u pristupu lečenju.

- Apneja (prestanci disanja u snu) najviše se povezuje sa srčanožilnim bolestima i poremećajima metabolizma glukoze koji završavaju dijabetesom tipa 2. Ti prestanci traju najmanje deset sekundi i dovode do smanjenja nivoa kiseonika u krvi, mogu da se ponavljaju i nekoliko stotina puta tokom spavanja pa su zapravo veliki zdravstveni problem i rizik po zdravlje i normalno funkcionisanje – kaže dr. Đogaš.

Pozitivna povezanost dobrog spavanja, učenja i pamćenja

- Poremećaji spavanja koji nepovoljno utiču na trajanje određene faze sna mogu značajno nepovoljno da utiču na pamćenje, kognitivne sposobnosti i na oslabljeni imunitet. Poremećaji disanja tokom spavanja takođe mogu da budu uzrok jer sprečavaju provođenje vremena u dubokim stadijima spavanja, ali i u tzv. REM spavanju, koji su nužni za kvalitetno spavanje – kaže Pecotić.

Somnolog Đogaš dodaje da je za kvalitetan san važno da se držimo osnovnih pravila higijene spavanja: “Odlazite na spavanje u približno isto vreme, spavajte u tamnom i mirnom prostoru bez buke i elektroničkih uređaja i pazite da ne spavate u pretoplim uslovima. Pre spavanja izbegavajte obilne i teške obroke, pijenje kafe, alkohola, energetskih pića i napitaka s visokim sadržajem vitamina C i nemojte da se baviti sportom”.

Kako stojite na Epvortovoj lestvici pospanosti?

Koliko često vam se događa da osetite potrebu za spavanjem u navedenim situacijama? U ovim se primerima radi o uobičajenim dnevnim aktivnostima. Čak i ako se niste našli u nekoj od niže navedenih situacija, pokušajte da zamislite kako biste se osećali. Uz pomoć predloženih brojeva najbolje ćete oceniti kako se u određenom trenutku osećate.

Ako je vaš broj na toj lestvici viši od 10, trebalo bi da se javite lekaru, upozorava somnolog, prof. dr. sc. Zoran Đogaš.

0 = neću osećati potrebu za spavanjem (dremanjem, kunjanjem)
1 = imaću laganu potrebu za spavanjem (dremanjem, kunjanjem)
2 = imaću veliku potrebu za spavanjem (dremanjem, kunjanjem)
3 = imaću neodoljivu potrebu za spavanjem (dremanjem, kunjanjem)

Sedite i čitate - 0 1 2 3
Gledate TV - 0 1 2 3
Sedite na sastanku (predstavi ili sl. - ne učestvujete aktivno) - 0 1 2 3
Vozite se u autu kao putnik sat vremena neprekidne vožnje - 0 1 2 3
Ležite i odmarate se u dnevnom boravku kad imate priliku - 0 1 2 3
Sedite i razgovarate s nekim - 0 1 2 3
Sedite posle obroka bez da ste popili alkoholno piće - 0 1 2 3
Nalazite se u autu zaustavljeni i stojite u gužvi nekoliko minuta - 0 1 2 3