Krajem 17. veka, nakon sticanja nezavisnosti, SAD su odlučivale koji će biti zvanični jezik novonastale države

Prva verzija priče, "kongresna" je vrlo specifična, jer kaže da je glas Frederika Mulenberga, prvog govornika Predstavničkog doma, odlučio da nemački jezik neće biti zvanični jezik SAD-a.

Ova legenda potiče iz 1794. godine, kada je u  Kongresu grupa nemačkih imigranata zatražila prevod određenih zakona na nemački jezik. O ovoj peticiji vodila se rasprava u najvišem zakonodavnom telu SAD-a ali nije donesena nikakva odluka. Zapravo, tog dana se samo glasalo za odlaganje dalje rasprave. Mulenberg je i sam bio nemačkog porekla, pa je izjavio da "što pre Nemci postanu Amerikanci to bolje", ali je u glasanju za odlaganje ostao suzdržan. Zaista, 41 kongresmen je glasao za odlaganje, dok je 42 glasalo protiv. Time je rasprava bila završena i nikada više nije spomenuta.

Kako izgleda, cela ova legenda nastala je u knjizi Franca fon Loera, nemačkog putopisca. On je, prilikom nabrajanja uspeha Nemaca u Americi, pomenuo da je jedan glas sprečio da nemački postane službeni jezik Pensilvanije, ne cijele zemlje. Navodno je Mulenberg promenio prethodno nerešen rezultat svojim glasom "protiv".

Naravno, to je bila laž, međutim narednih decenija priča se proširila, a konfuzija je nastala u tome što je Filadelfija tada bila prestolnica i SAD-a i Pensilvanije, a pri tome je i sam Mulenberg bio govornik Predstavničkog doma Pensilvanije, pre nego je postao govornik Predstavničkog doma kongresa SAD-a. Od 1920-te godine, pa i nekoliko narednih decenija, mnogi su pokušavali razbiti ovaj mit, međutim ljudi su ovu priču i dalje širili što je dodatno otežavalo posao.

Naime, priča previše dobro zvuči da bi je se ljudi odrekli tako ja je još uvek možete čuti na nekim mestima.