Mit je svima poznat, ali ostaje pitanje da li su odvažni moreplovci, tražeći Zlatno runo, prošli našim krajevima

Priču o Argonautima prvi put je objavio grčki pesnik Apolonije sa Rodosa oko 300–230. godine pre nove ere. Reč Argonauti znači "moreplovci sa Arga" i to su bili junaci koji su pratili mladog heroja Jasona u Kolhidu (misli se da je to teritorija današnje Gruzije) koji je dobio zadatak da donese zlatno runo po nalogu kralja kako bi na taj način postao zakoniti naslednik Jolka u Tesaliji. Priča je izuzetno stara – nastala je još u vreme Homera (8. vek pre nove ere).

Jedna od verzija moguće putanje plovidbe Argonauta uključuje i Beograd. Naime, moguće je da su Jason i njegovih pedeset drugova (broj nije konačan ali bilo ih je oko pedeset) krenuli iz Grčke i (najverovatnije u povratku) stigli do brda Angurusa (Avale) i do stene Kaulijak (današnjeg Kalemegdana) gde se Ister (Dunav) delio u dve grane, koje su oticale u dva različita mora. Oni su, kako se pretpostavlja, Savu proglasili zapadnim Dunavom a dalje su plovili Panonskim morem.

Takođe smatra se da je i Đerdapska klisura detaljno opisana tokom ovog putovanja.

Pretpostavalja se da je skitsko tračansko pleme Singa koje je dalo ime Beogradu, pod bregom Kaulijakom, današnjim Kalemegdanom, ugostilo Argonaute na veoma lep način.

To su teze koje imaju za osnovu i činjenicu da u našoj tradiciji postoji bajka "Zlatnoruni ovan", mada zvanični naučnici tvrde da je i sam mit samo mit, te i da je putanja i Argonauta bila jednim delom pored Beograda da je, ipak, samo plod mašte.