Tragična smrt velikog srpskog slikara: Mučili ga i streljali dok se slika "Beračice" sušila na štafelaju (VIDEO)

U noći između 29. i 30. avgusta 1942. godine, uz staro pravoslavno groblje u Sremskoj Mitrovici, zajedno sa još 150 građana Šida ustaše su ubile čuvenog srpskog slikara Savu Šumanovića.

Sava Šumanović rođen je 22. januara 1896. godine u Vinkovcima. Od četvrte godine je živeo u Šidu. Još kao mladi dečak pokazuje interesovanje za umetnost, pa uporedo sa pohađanjem Realne gimnazije u Zemunu, kreće i na privatne časove kod Isidora Junga, koji ga uvodi u impresionističko slikarstvo i pokazuje mu radove Sezana i Van Goga.

Savin otac je imao ambicije da njegov sin postane advokat, međutim, Sava 1918. godine završava Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu, a samo dve godine kasnije odlazi u Pariz, gde je učio kod kubiste Andrea Lota i družio se sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maksom Žakobom i drugim umetnicima.

Tokom svog drugog boravka u Parizu, naslikao je "Doručak na travi" (1927), koji je naišao na odlične kritike, a nešto kasnije iste godine za sedam dana i noći završio je "Pijanu lađu", monumentalno remek-delo inspirisano istoimenom Remboovom pesmom i Žerikoovom slikom "Splav Meduza".

Nervni slom

Pozitivne i negativne kritike Savinog stvaralaštava uslovile su da njegovo mentalno zdravlje veoma oslabi. Nakon povratka iz Pariza u Šid 1928. godine, Sava doživljava nervni slom.

U martu 1930. zauvek je napustio Pariz zbog nesporazuma sa žirijem i ponovnog pogoršanja zdravlja i vraća se u Beograd gde se sledeće dve godine lečio. Dve godine kasnije definitivno se vratio u Šid. Živeo je povučeno, ali je intenzivno slikao, mahom pejzaže i aktove. Radio je na ciklusima kupačica i beračica grožđa.

Stil "kako znam i umem"

U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao "kako znam i umem". Poslednja samostalna izložba u Beogradu 1939. imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva.

Njegov život završio se vrlo tragično...

Za vreme Drugog svetskog rata Šid je ušao u sastav Nezavisne Države Hrvatske, ćirilica je bila zabranjeno pismo, pa je Šumanović, iz protesta, umesto potpisa, stavljao samo godinu nastanka.

ANKETA: Da li Srbija treba da tuži Hrvatsku za genocid u Drugom svetskom ratu i u Oluji?

Tog 28. avgusta njega su sa još 150 Srba iz Šida uhapsile ustaše. Kad su došli po njega, "zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete", kaže istoričar umetnosti Gordana Krstić-Faj. Svi su odvedeni u Sremsku Mitrovicu, gde su mučeni i streljani dva dana kasnije.

U tom trenutku na njegovom štafelaju sušila se slika "Beračice". Najveći broj njegovih dela, više od 400, čuva se u Galeriji slika "Sava Šumanović" u Šidu, dok se u Galeriji Matice Srpske nalazi oko 50 radova.