Skriveni portret Tita: Zašto je ovo delo Paje Jovanovića dugo skrivano od očiju javnosti

Paju Jovanovića preporučio je Branko Šotra, prvoborac i tada sekretar Udruženja likovnih umetnika Srbije i priznati grafičar, smatrajući da u Srbiji nema boljeg portretiste od Paje Jovanovića.

Nova vlast, iako možda nekome nije bilo po volji što je Jovanović portretisao i članove omražene kraljevske porodice Karađorđević, nije mogla a da ne prihvati Šotrin predlog zato što je Jovanovićev ugled nadilazio nazore politike.
Sigurno da nema te države, ma kakvih opredeljenja bila, koja ne bi želela da se pohvali umetnikom kakav je bio Paja Jovanović.

Uostalom, ratne godine proveo je u Beogradu, u Birčaninovoj 28b, a ne u Beču gde je imao kuću i atelje, nije ni izlagao niti se javno prikazivao, što su sve razlozi zbog kojih je nova vlast u Beogradu mogla da bude sigurna u Jovanovićevu podobnost i privrženost novom poretku.

Slika koju je izradio Paja Jovanović i poslao u Titov kabinet, nekoliko godina nakon toga predata je na čuvanje Narodnom muzeju u Beogradu, s tim da se ne sme izlagati.
Ocenjena je kao nepodobna.

Jovanović je naslikao Tita u sivomaslinastoj maršalskoj uniformi kako odlučno stoji pored pisaćeg stola na kome je razastrta mapa Istre.
Tito se pesnicom oslonio na sto, baš na mesto gde je na mapi Trst, odnosno Zona B, kako se u to vreme nazivao taj deo granice Slovenije i Italije.
Nakon Drugog svetskog rata taj deo je dodeljen Italiji, što je u tadašnjoj Jugoslaviji izazvalo velike demonstracije.

Najpoznatija poruka bila je „Trst je naš”, što se velikim silama nikako nije dopalo.
Tito nije uspeo da sačuva sporno područje, pa je naređenje da se Jovanovićeva slika čuva ali ne izlaže bilo sasvim razumljivo.
„Portret Josipa Broza Tita” bila je jedna od poslednjih slika Paje Jovanovića.