"Šta ćeš ti ovde, idi u Jasenovac!" Ovako je proteran Josip Broz Tito, a Užičani su njegov spomenik urnisali jajima i smećem!

Tito je tih dana poslednji put namučio i koštao Užičane, prenosi Jugopapir.com.

Po preporuci republičke vlade da se uklone znamenja i nazivi sa njegovim imenom i likom, Izvršni savet SO Užice ("Titovo" je već ranije izbrisano) doneo je po hitnom postupku odluku o uklanjanju spomenika koji je iritirao najveći broj stanovnika grada koji krase svetle revolucionarne tradicije prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi.

Ovom odlukom, međutim, bili su pogođeni borci Užica, koji su se energično suprotstavili, ocenjujući je nezakonitom i ishitrenom. Većina njih je protestovala u svojim prostranim stanovima sa pogledom na Trg partizana; drugi su se oglasili preko sredstava javnog informisanja, a bilo je i onih spremnih da bronzanu figuru, tešku više od tri i po tone, brane svojim prsima, kao što su 1941. branili odstupnicu Vrhovnom štabu.

Naravno, od svih tih povika u stilu "samo preko mene mrtvog" jača je bila dizalica Građevinskog preduzeća "Zlatibor" - na oduševljenje oko pet hiljada prisutnih žitelja. Istom dizalicom velikan je položen na pleća u dvorištu iza užičkog Narodnog muzeja.

Kako prenosi Jugopapir.com, taj spomenik je u danima pre uklanjanja bio mesto na kome su uvek duhovite Ere davale oduška svom nezadovoljstvu: nekoliko puta osvanuli su grafiti "Šta ćeš ti ovde? Idi u Jasenovac", jednog jutra se i omča našla na vratu monumentalne figure, pa su predstavnici zakona morali da uzmu četke u ruke.

Pri samom činu uklanjanja spomenika, najglasniji su bili mladi iz Užica. Oni iz starijih generacija su samo odmahivali glavom.

- Da ga razlupamo, pa da komade prodajemo kao Berlinski zid - predložio je tada jedan srednjoškolac.

Drugi je naglas pitao: "Gde mu je sad Šesta lička?!".

Bilo je i neumesnih predloga da se nabije na kolac - to su rekli neki golobradi sa šajkačama i kokardama.

Zlonamerni izveštači bi ovo jedva dočekali i obeležili ovaj čin kao četničko orgijanje, ali, s druge strane, iznenađuje da niko od opozicionih stranaka nije prisustvovao ovom činu. O zvaničnicima opštinskih vlasti i da ne govorimo.

Čak nije bilo nijednog uniformisanog predstavnika zakona da masu ljudi koja je htela da bude u centru zbivanja ukloni od teških mašina radi njihove sigurnosti.

U trenutku kada se teška bista odvojila od svog postolja, poletelo je nekoliko pokvarenih jaja i otvorena flaša ruskog šampanjca za koju je odmah potekla priča da je poslata direktno iz kabineta Borisa Jeljcina, kao "pelcer" demokratskih promena iz prve zemlje socijalizma.

Dobra pića tekla su u potocima i 60 godina ranije kada je monumentalni spomenik, rad vajara Frana Kršinića, na Dan borca 1961. godine, postavljen na Trg partizana. Samo, tada su prvoborci i opštinski rukovodioci stajali u prvom redu i primali cveće od Titovih pionira.

I tada je sve to koštalo, kao što je i pre 30 godina utrošeno 150.000 dinara za uklanjanje. Ni pre 60 godina a ni na dan uklanjanja, cenu niko nije zvanično saopštio. Najvažnije je bilo da je narod bio manje iritiran, a i opštinski izbori su se bližili, pa je bio važan svaki poen u stranačkoj utakmici.