Novak je pokupio najbolje od roditelja!

- Za Novaka je tata oduvek bio najveća podrška i veliki autoritet! On je najviše verovao u njega - tvrdi Dijana Đoković.

Odavno je poznato da Novakovu porodicu, uz roditelje, čine i dva brata, a Đokovići su od starta karijere najstarijeg sina odavali utisak složne porodice.

- Osim supruga, mene i moja tri sina, Novaka, Marka i Đorđa, tu je i naš maltezer Tedi. Pre godinu dana smo dobili još dva člana naše porodice - snaju Jelenu i unuka Stefana, koji je naša najveća radost i sreća – jasno je iz Dijaninih reči da je unuku, kao i u većini porodica, sve podređeno.
Novak potiče iz sportske porodice, a može se reći da je sve počelo od dede, Dijaninog oca.

- Ja sam se u mladosti bavila sportom jer je moj otac tu ljubav preneo na mene i moju sestru. Neko vreme sam trenirala odbojku, ali ipak, moja najveća strast je bilo skijanje. Kao devojka sam štedela svaki dinar da bih otišla na Kopaonik makar na dva dana. Tako sam se i upoznala sa svojim mužem, na ski-stazi - otkriva Dijana i dodaje da je studirala DIF, ali da ju je život odveo na drugu stranu.

Sa samo sedam i po meseci, Novak je prvi put posetio Kopaonik, planinu na kojoj je sve počelo i gde se kalio sadašnji šampion.
- Živeli smo na Kopaoniku punih 17 godina. Restoran koji smo držali je bio naša kuća, tu smo boravili po ceo dan, jeli, spavali... Čak sam ih i presvlačila u restoranu. Tu je Novak i počeo da igra tenis – kaže Dijana.

Malo je nedostajalo da Novak bude skijaš, na svoje roditelje, ali je tenis ipak pobedio.
- U početku smo želeli da bude skijaš, na nas. Šampionski gen nasledio je i od mene i od Srđana, pokupio je najbolje od nas dvoje - kaže Dijana.
Samo roditelji znaju koliko je teško gledati svoje dete na terenu dok pokušava da pruži sve od sebe i pobedi.

- Uvek gledam njegove mečeve, to je moja strast. Poslednji put smo bili na Vimbldonu ove godine, na njegovom prvom meču. Pozvani smo od strane organizatora da budemo u kraljevskoj loži, što je za nas bila velika čast jer se ostvarilo nešto što smo sanjali dok je on stasavao. Tada su mi prolazile slike iz njegovog detinjstva kada je prvi put udario lopticu, kako je sebe doveo do savršenstva i uspeo da ostvari svoj, ali i naš san – priča uvek skromna Dijana.

Poznato je koliko se srpskih šampiona odricalo svega i svačega zajedno sa svojim porodicama, a to nije zaobišlo ni Đokoviće.
- Bilo je potrebno mnogo odricanja cele porodice kako bi Novak postao to što je danas. Oduvek je bio posebno dete, vrlo samostalan i vrlo samouveren. Mi smo bili tu da ga uvek podržimo i verom u njega da mu damo snagu da istraje!

Sa obe noge na zemlji, Dijana ne krije da kao i svaka mama ume da zaplače.
- Hvala bogu, pa su to suze radosnice kad osvoji turnir. Veoma sam ponosna na svog sina prvenca za sve što je u životu uradio sa samo 28 godina. Ipak, najponosnija sam kad ga gledam u kakvog je čoveka izrastao. To je najveći uspeh svakog roditelja.

Razdvojenost od najbližih je takođe jedna od mana života profesionalnog sportiste.
- Najteži period u životu je bio njegov odlazak u Nemačku, na akademiju Nikole Pilića, sa 12 i po godina. Srce mi se cepalo. Zbog viza, posla i druga dva sina, nismo mogli s njim da idemo. Njemu je taj period bio najteži jer se prvi put odvojio od nas. Možda je sve to i uticalo na njega da bude još jači – zaokružuje priču majka najboljeg srpskog sportiste.