Prošlosezonski MVP Jadranske lige već posle 13 zvaničnih utakmica postao je „zlatni grumen“ Denvera. Neprocenjivo košarkaško blago, zalog za budućnost „orlova“.

Nikola Jokić (20) skoro niotkud izborio se za mesto startera Nagetsa sa dabl-dabl ostvarenjem. Posle iznenađujućeg učinka na meču sa San Antonijem (23 poena, 12 skokova) zabezeknuti su ostali mnogi naši stručnjaci, ali i NBA legende koje ga u „ruki“ sezoni već vide kao naslednika Dirka Novickog.


Početak priče o Nikoli odveo nas je u Sombor. U grad u kome je rođen i odrastao bucko kome je neostvarena želja bila da postane džokej. Košarku je voleo odmalena, ali su mu zbog viška kilograma radije savetovali da se oproba kao džudista. Snagom volje u njemu se probudio duh ratnika, pa je tihi dečko iz komšiluka u Americi naprasno postao košarkaška zver. Ko je i kakav je zapravo Nikola Jokić, za „Alo!“ svedoči njegova 80-godišnja baka Jelena.

 

Meloun: A nosio je roze dres...

Nikola Jokić nastavlja da teroriše protivnike u NBA ligi. Iako je njegov Denver preksinoć poražen od LA Klipersa (94:111), naš košarkaš je ponovo imao respektabilno ostvarenje: 16 poena (7/13), šest skokova, dve asistencije... - Iskreno, nisam očekivao da Jokić bude naš startni centar posle samo 14 utakmica, ali je zaslužio. Nosio je roze dres prošle godine, a sada je u NBA i radi sjajne stvari - rekao je trener Nagetsa Majk Meloun.

- Ma kakva zver... Moj Nidža je kao jagnje. Zlatno dete koje je privrženo roditeljima. Prava mamina maza. Svi smo ponosni na njega, ali i na njegovu braću Strahinju i Nemanju. Sva trojica su košarkaši i svi su završili u Americi. Uživala sam u njihovom odrastanju, u njihovoj strasti prema sportu. Nije mi bilo teško da po celu noć ubacujem s njima loptu u improvizovan koš na vratima stana - priča gospođa Jelena.
Nikolina baka objašnjava koliko je njen unuk, danas vanserijski NBA potencijal, imao poteškoća zbog viška kilograma.


- Nedavno mi se javio iz Amerike i pohvalio se: „Bako, ja sam ti oslabio!“ U osnovnoj školi nije bio odličan zbog slabih ocena iz fizičkog vaspitanja. Nije mogao kozlić da preskoči niti da napravi stoj na rukama. Trenirao je karate i džudo, ali opet ništa. Konje obožava i sanjao je da će jednog dana postati džokej, da će nastupati na trkama na obližnjem hipodromu u Somboru. Zbog težine nije mogao u sedlo, ali je konje svakodnevno timario i hranio. Neverovatno je koliko voli životinje. Sada kada je u Denveru, ja mu čuvam Bubicu, psa koji zalaje čim se u kući pomene Nikola.

 

Nedostaju mi unuci, ali sam srećna što su posle toliko treninga i ljubavi prema tom sportu uspeli da ostvare velike uspehe. Moj Nidža priča da je od trenera Dejana Milojevića u Megi mnogo naučio, ne zaboravlja on ni prvog košarkaškog učitelja Gradimira Markovića, ali često mi govori da se nada da će ga pozvati naš selektor Saša Đorđević. Kaže, sve bi dao da ode u taj Rio na Olimpijske igre, da bi mu bila čast da tamo predstavlja Srbiju i svoj Sombor, u koji je neizmerno zaljubljen.

 

Dejan Milojević ga je izbrusio...

Može da dostigne slavu Peđe i Divca!

Po dolaska u Mega Leks, Nikola Jokić je brzo dospeo u ruke perspektivnog trenera i bivšeg reprezentativca Dejana Milojevića. - Dve i po godine sam trenirao Nikolu i bez sumnje je da se radi o jednom od najtalentovanijih igrača s kojima sam radio. Lako je bilo sarađivati s njim jer brzo shvata sve, poseduje neverovatnu košarkašku inteligenciju i lako prihvata informacije. Odgovorno tvrdim - može da dostigne slavu Predraga Stojakovića i Vlade Divca jer ima neverovatan potencijal. Fizički još može mnogo da napreduje, pa će njegova sjajna tehnika sve više dolaziti do izražaja. Mnogo je ojačao u Megi radeči s kondicionim trenerom. Kada je došao kod nas, nije mogao 10 sklekova da uradi. Ne preterujem. Mesec i po dana je radio samo na kondiciji, van ekipe, da se ne bi povredio. On nema straha ni kad igra s najvećim zvezdama, igra s istim stavom kao u Megi i ja tome pokušavam da naučim sve svoje igrače. Nije bio u centru pažnje koliko neki drugi kada su odlazili u NBA jer mediji više pišu o Zvezdi i Partizanu nego o Megi i ostalim klubovima.

 

 

Bio je zvrk na časovima!

- Nikola je dve godine pohađao Ekonomsku školu u Somboru. Njegova dva brata Strahinja i Nemanja su takođe bili naši đaci i videlo se da će i Nikola zbog košarke otići dalje, prosto su takva porodica. Pamtim ga kao zvrka, veselog i pozitivnog momka. Pošto je bio previsok, sedeo je u prvoj klupi da bi mogao da stane zbog dugačkih nogu. Svi su na njega vikali u šali jer nisu mogli da vide tablu. Bio je čak i malo detinjast za svoje godine, u pozitivnom smislu. Nije odsustvovao mnogo iz škole zbog treninga, sve je uspevao da uskladi, a prosek mu je bio jako vrlo dobar. Izuzetne je inteligencije i sigurno bi bio i bolji da nije imao toliko obaveza i u sportu i u školi.

 

Valerija Forgić, profesorka fizičkog: Mučio se radeći sklekove

- Kada je došao u našu školu, logično, bio je mnogo bolji u košarci od ostalih i onoga što program predviđa. Izuzetno je veseo momak, uvek je sve zabavljao. Muku je mučio s gimnastikom i sklekovima, ali mi je zato bio savršen asistent, krupan i jak, pa mi je nesebično pomagao.

 

 

Gradimir Marković, prvi trener: Kao beba je dolazio na treninge

- Počeo ja da trenira u Košarkaškom klubu Sombor kada je bio treći razred osnovne škole. Bio je punačak, ali nije čudo što se opredelio za košarku jer su i njegova dva brata uspešni u igri pod obručima. Sećam ga se kad je još bio beba, otac ga je dovodio na treninge starije braće. Ipak, niko nije mogao da pretpostavi da će dogurati do NBA lige. U početku je bio kao i svako dete. Mislim da je porodica tu odigrala najbitniju ulogu, koja ga je pogurala da uspe i postane vrhunski košarkaš.