Vule je pokidao sve ligamente lakta desne ruke, ali je herojski izdržao neverovatan bol i nameštanje naživo na Vojnomedicinskoj akademiji.


- Na kraju sam dobro prošao. Kada sam video ruku u prvom momentu, pomislio sam da je gotovo i da me čeka operacija, višemesečna pauza. Nisam paničio, bio sam svestan svega. Ipak, na sreću, nije bilo tako, stradali su ligamenti i drago mi je zbog toga - počinje priču Miroslav.


Neverica je vladala na stadionu Obilića kada je Vulićević ostao da leži na travi sredinom prvog poluvremena nakon starta Miloša Pavlovića. Na nosilima je iznet s terena, posle čega je hitno prebačen na VMA. Iskusni 30-godišnji defanzivac objašnjava šta se tamo tačno dešavalo.


- Prvo sam pozvao suprugu i roditelje da ih smirim i kažem im da sam dobro jer verujem da je strašno izgledalo na TV snimku. Kada me je Hitna pomoć dovezla na VMA, doktori su hteli da me uspavaju i da mi pod totalnom anestezijom nameste ruku, ali je moralo da se čeka tri, četiri sata zbog toga što sam jeo pre meča. Rekao sam im da ne mogu da čekam i da mi naživo nameste ruku. Odgovorili su da strašno boli, ali nisam odustao. Trojica doktora su mi nameštala ruku i iz nekoliko puta malo-pomalo su uspeli. Bolelo je, ali i vredelo - kaže Miroslav.


Vulićević nije imao problema sa snom, uprkos jakim bolovima i košmarnim dešavanjima na Vračaru.
- Jedino što mi je malo gips smetao, bilo mi je nezgodno da se lepo namestim. Nisam pio nikakve lekove za spavanje, osim lekova za bolove. Ponavljam, dobro sam prošao. U prvi mah svi su se oko mene krstili, kako je moguće da posle onakvog pada ništa nisam polomio. Bio sam spreman na operaciju, a ovako ću se vratiti sigurno do početka priprema sredinom januara i moći ću da uđem u ritam - zaključio je Vulićević.

 

U Partizanu nema nezamenljivih!

Fudbaleri Partizana i trener Ljubinko Drulović posvetili su pobedu nad Voždovcem Vulićeviću, a on im je zahvalan na tome. - Znači mi puno njihova podrška. Nisu morali ni da me spominju, sve to već znam. To su moji drugari i biće mi lakši i brzi oporavak kad znam da su uz mene. Želim im da pobede preostale tri utakmice koje nas čekaju. Žao mi je što neću moći da im pomognem, ali verujem da će odraditi to kako treba i bez mene. U Partizanu niko nije nezamenljiv, bez svakog se može - ističe Vulićević.