Još kao dečak doselio se sa porodicom u Beograd. Fudbal je počeo da trenira u nižerazrednom klubu Pobeda, da bi se veoma brzo obreo u Partizanu. Za prvi tim Partizana debitovao je 1957/58 i najveći deo karijere proveo je na mestu desnog beka. Bio je nezamenljivi član prvog tima i jedan od članova generacije "Partizanovih beba" koje su došle do finala Kupa evropskih šampiona 1965/66. Fahrudin Jusufi - Julka je s Partizanom osvojio četiri titule prvaka Jugoslavije - 1960/61, 1961/62, 1962/63 i 1964/65.  

U Partizanu nije prošao prvu probu zbog svog temperamenta i egoističnog ponašanja, a kada su kasnije iz Humske došli po njega Artur Takač je doneo njegovom ocu 200.000 dinara koje je ovaj odbio smatrajući to "prljavim novcem". Prvi ugovor sa Partizanom je potpisao za teleću čorbu i dozvolu da stanuje na stadionu. Živeo je u sobi broj 2, dok je u "kecu" bio njegov najbolji prijatelj Zoran Miladinović.

Jusufi je bio preteča današnjih, modernih bekova. Imao je izuzetno dobru tehniku i svojim ubacivanjem u napad i centaršutevima s desne strane, svom timu je stvarao višak u napadu a rivalima pometnju u odbrani. Bio je član jugoslovenske reprezentacije, s kojom je nastupao na Olimpijadi u Rimu 1960. i osvojio zlatnu medalju. Igrao je i na Svetskom prvenstvu u Čileu, 1962. godine. Fahrudin Jusufi je odigrao ukupno 55 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije.

Jusufi je dao zanimljivu izjavu o današnjem Partizanu: "Ovakvih partizana ima koliko hoćete. Sve sam mutljag i prostak, sine moj!"

Stradanje fudbala na ovdašnjim prostorima i dalje traje. Novo vreme izbacilo je i nove ljude na površinu. Jusufijeva filozofija, ipak, za tren zasenila je pošasti modernog doba. Bez želje takve veličine da njegove reči ostanu dogma.

"Promenilo se sve. Život, ljudi, vreme… Ovde više i ne gledamo fudbal" ostao je jasan, Fahrudin Jusufi.

Karijeru je nastavio u Nemačkoj, kao član kluba Ajntraht Frankfurt,a navijači tog Nemačkog kluba su govorili da je bio bolji od Franca Bekenbauera. Pune četiri godine je igrao za ovaj tim, da bi karijeru nastavio igrajući za Germania Visbaden a završio u austrijskom klubu  Dornbirn.

Jusufi je u Beču završio trenersku školu, a trenersku karijeru je počeo trenirajući Šalke 04, a nastavio u klubovima  Vatenšed i Minhen 1860. Godine 1987, Fahrudin Jusufi dolazi na mesto trenera Partizana i odmah donosi prepoznatljiv, nemački stil igre. Ipak, u prvoj sezoni Partizan je završio na drugom mestu i neslavno eliminisan iz Evrope, ali tada su počele da se naziru konture igre koja je plodove trebala da donese u sezoni 1988/89. Partizan je počeo sjajno, u utakmicama protiv Dinama i Hajduka ostvario pobedu i remi, potukao Sarajevo sa 6-1, a zatim i bugarsku Slaviju u Kupu UEFA, dva puta sa po 5-0. Nažalost, tada dolazi do velikih sukoba u upravi kluba. Crno-beli su tada igrali najlepši fudbal u SFRJ, ali je ušao u sukob sa Žarkom Zečevićem i napustio klub.

Jusufi je primoran da ode sa mesta trenera, pa će zauvek ostati nepoznanica koliko je mogao da napravi sa tadašnjom ekipom Partizana. Utisak većine navijača je - mnogo.