Nataša je u novembru osvojila srce srpske ali i svetske publike, kada je ponovo zaigrala na parketu, u dresu Crvene zvezde, i to samo 26 meseci nakon saobraćajne nesreće u kojoj je ostala bez noge od kolena na dole. Crvena zvezda je te večeri savladala Student rezultatom 78:41.

Ova hrabra devojka planira i ove godine da nastavi da niže uspehe, ali će na početku godine, kako kaže, košarku malo potisnuti u drugi plan.

- U januaru kreću ispiti, a studiram na dva fakulteta. Biće gužva neko vreme: ispiti, treninzi i mečevi sa Zvezdom, a tu je i

Srbijo, pokloni se Nataši Kovačević!

moja fondacija u kojoj, ruku na srce, najveći teret nosi moj otac Vukašin - kaže Nataša i dodaje da će joj na prvom mestu biti škola, koja je i pre nesreće bila ispred svega.

- Cilj mi je da oba fakulteta završim u roku, a zatim bih išla na master ili nešto više. Kada je košarka u pitanju, nadam se nekoj tituli sa Zvezdom u 2016. Zatim da kroz Fondaciju pomognem što većem broju mladih. Ako sve to nekako uklopim biće čudo, ali valjda hoću - kaže ova hrabra devojka.

Nataša je i najmlađi ambasador Svetske košarkaške federacije za mlade. Kaže da joj je to velika čast.

- Kada sam bila nominovana za Fibinog ambasadora bila je to neverovatna čast, jer tu su dva starija ambasadora koja su na nivou igrača kao što su u muškoj košarci Divac i Stojaković. U društvu sam olimpijskih prvakinja, svetskih šampionki koje su nekada igrale i u ženskoj NBA. Kao Fibin ambasador imam nešto više obaveza preko leta kada radimo s mladima, ali učimo i od dece. Nadam se da će naredno leto biti zgusnuto i naporno jer uživam u tome - iskrena je Nataša koja uprkos brojnim obavezama uspeva da izdvoji vremena i za sebe.

- Obožavam da gledam filmove i serije. "Prijatelji" su mi omiljeni. Kad sam pod stresom gledam njih jer me opuštaju - kaže Nataša i dodaje da je po karakteru najpribližnija Čendleru. Kada govori o svojim prijateljima, kaže da nema mnogo prijatelja.

- Ali imam nekolicinu koji su pravo bogatstvo - kaže hrabra junakinja.

Nataša je saglasna sa tim da je timski sport idealan za nju i ističe da nikad ne bi mogla da se bavi nekim individualnim sportom.

- Navikla sam na ekipu, jer sam u košarci od malih nogu. Nekad ja vučem ekipu, nekad ona mene, ali je važno da uvek imam na nekoga da se oslonim - kaže Nataša.

Ipak, sebe ne želi da poistoveti ni sa jednim sportistom, jer hoće da "bude svoja". Međutim, dodaje da kapu skida Novaku Đokoviću.

Ona se osvrnula i na svoju fondaciju i poruku koju šalje mladima.

- Osnovna poruka je da se mladi bave sportom. U sportu učite stvari koje ostaju zauvek. Pored porodice mene je i košarka vaspitavala. Dakle, deco manite se kompjutera i telefona, idite na sport, budite društveni, aktiviniji u svakom pogledu. U košarci sam naučila da sama spakujem i raspakujem stvari, da nište ne zaboravim, da ne kasnim, da poštujem saigrače i rivale, da budem disciplinovana - dodaje Kovačevićeva.

Ipak i pored sve volje, ambicije i hrabrosti, Natašina "nova karijera" još nije sigurna, jer je proteza koju koristi veoma skupa, kao i delovi.

- Postoji određena strepnja koja donekle opterećuje i mene i moju porodicu. Veliku zahvanost dugujem FIBI, FFBB-u i Košarkaškom savezu Srbije, jer bez njih ne bi opet igrala košarku. Ta proteza se izrađuje na Islandu i izuzetno je skupa. Menja se na tri godine, kao kućni aparat, a košta kao luksuzni automobil. Delovi su takođe skupi, a neki se menjaju na dvomesečnom nivou. Trudim se da ne mislim na to, ali ponekad ipak pomislim šta ako ne budem imala dovoljno kolenica ili nekih drugih delova... Ali, kao nepopravljivi optimista gledam pozitivno na stvari. Hoću da uživam u košarci, a ako pukne neki deo proteze, smislićemo nešto. Obezbedićemo nekako novac i naručiti novu. Važna mi je podrška porodice i prijatelja - završava Nataša.