"Još uvek plačem za svojim ocem koji je preminuo kada sam imao 15 godina. Borio se s rakom, ali uzalud.Kako bi zaštitili mene, moji najbliži nisu mi puno govorili o bolesti, pa sam lagao sam sebe da će jednog dana ozdraviti.

I danas sa svojom majkom često pričam o njemu. Često mi se događa da ga sanjam i probudim se u suzama.

Moj otac je imao samo jedan san - da jedan od njegova 3 sina postane profesionalni fudbaler.
Gustavo koji je najstariji od nas nije uspeo, a ni Marijano za kojega su govorili da je jači i bolji od mene.

Zbog toga sam imao još veći motiv da ispunim najveću želju svog oca!

Svaki dan sam morao putovati na trening, a kada je moj otac preminuo, nije me više imao ko voziti, pa me je klub stavio u internat.

Nije bilo lako, ostao sam siroče, a moja porodica je bila daleko od mene.

Bilo je vrlo teških trenutaka i tada bih se zaključao u sobu i plakao celu noć, ali nikada se nisam predavao!

Danas znam da je moj otac ponosan na mene i svaki gol koji postignem posvećujem njemu", izjavio je Dibala.