Grujić je, očekivano, dobio poziv da nastupa za A tim naše zemlje koja će za nekoliko dana krenuti u pripremne pohode pred kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Vezista Crvene zvezde je jedan od četvorice debitanata u nacionalnom timu (osim njega, pozive su prvi put dobili Aleksandar Pantić (Eibar), Nemanja Maksimović (Astana) i Nikola Stojiljković (Braga)), ali će Grujić na debi sačekati bar do 29. marta kada će eventualno izaći na teren u prijateljskom meču protiv Estonije u Talinu.

"Zlatni orlić" sa Novog Zelanda, koji je po povratku iz daleka eksplodirao u dresu Crvene zvezde i zaslužio tu čast da ga Jirgen Klop lično kontaktira i pozove ga u Liverpul, propustiće prvi ovogodišnji reprezentativni meč protiv Poljske iz tog razloga, što će morati da pomogne timu iz Ljutice Bogdana da zabeleži pobedu u Novom Pazaru (?!), a taj odloženi superligaški meč na programu je u utorak, dan pre reprezentativnog duela u Poljskoj.

Ovakav podatak izazvao je lavinu komentara u javnosti, pre svega onih negativnih. Postavlja se pitanje zašto Grujić mora da odigra meč protiv Novog Pazara umesto da debituje za srpski nacionalni tim u Poznanju?

Pitanje pre svega trebalo bi da glasi, da li Grujićev nastup za crveno-bele u Novom Pazaru baš toliko ima krucijalni značaj da neće moći bez njega? Da li Zvezda u gradu na Jošanici direktno odlučuje o tituli, pa joj je potreban ovakav šraf u mašineriji koji bi tom svojom partijom doneo pehar u Ljutice Bogdana...

Nema sumnje da je Grujić već izrastao u vanserijskog fudbalera. Njegov potpis za jedan od najvećih evropskih klubova i te kako svedoči o tome. Njegove partije u crveno-belom dresu (uz pomoć ostalih saigrača) dovele su Zvezdu do situacije da je faktički još pre Nove godine rešila pitanje o šampionu države. Ali, da li je talentovani fudbaler potreban lideru na tabeli u jednoj utakmici u trenucima kada imaju neverovatnih 28 bodova viška od drugoplasiranog Borca, odnosno 29 poena i utakmicu manje od "večitog" rivala Partizana?

Kao prvo, klupski fudbal ne bi trebalo da ima veći značaj od reprezentativnog. Iako klubovi mogu da donesu koeficijent za evropska takmičemnja, reprezentativni rezultati čak i oni ostvareni u prijateljskim mečevima, odlučuju o poziciji zemalja na FIFA, odnosno UEFA rang listi, a što bolji plasman može da olakša put ka velikim takmičenjima poput svetskog i evropskog prvenstva.

Kao drugo, meč u Novom Pazaru za ove sezone superiorne crveno-bele, nema, a ma baš nikakv značaj. Teoretski, kada bi vezali sedam-osam poraza u nizu, bili bi nedodirljivi. Nedostupni. Niko ne bi mogao da ih ugrozi. Ovo je samo jedan meč u nizu, u kome ekipa koja ima trideset bodova viška u odnosu na prvog pratioca, treba da pobedi ne samo bez Grujića, već, uz dužno poštovanje prema Pazarcima, bez pola startne postave.

Kao treće, Zvezdi ovaj meč ne igra nikakvu ulogu u osvajanju titule, jer je ona odavno osvojena. Jedino bi eventualna pobeda mogla da im znači za nastavak trijumfalne serije, pošto bi uspeh u Novom Pazaru bio 24. pobeda u nizu, što je odavno konstatovano da je crveno-bela mašinerija napravila nezapamćeni podvig i još zimus oborila Muslinov rekord. Ali, ukoliko su gladni novih pobeda, nema sumnje da to mogu da ostvare i bez Grujića u timu, što su do sada činili više puta, tako da nema razloga da se zbog toga žrtvuje nečiji reprezentativni nastup.

Jedan od bitnih razloga zašto Grujić treba da ima što više minuta u dresu nacionalnog tima jeste i to što je počeo proces podmlađivanja reprezentacije, iliti popularna smena generacija, gde bi mladi vezista Liverpula, sa privremenim radom u Crvenoj zvezdi trebalo da bude ključni šraf na sredini terena, kao što je to bio u klubu iz Ljutice Bogdana. Kad će da se uigrava, ako ne sad u prijateljskim mečevima? Ako se budemo vodili praksom iz ranijeg perioda kada su u ključnim utakmicama debitovali neki fudbaleri za koje javnost gotovo da nije ni čula (setite se meča Hrvatska - Srbija u Zagrebu 2013. godine), svakako nam se ne piše dobro.

Šta se desilo, desilo se. Naša selekcija ne nastupa na velikim takmičenjima još od Južne Afrike 2010. godine, javnost je ogorčena, ali šta je, tu je... idemo dalje. Sad kada je na snazi rekonstrukcija nacionalnog tima, zašto ne bi svi ovi mladi igrači na koje selektor računa imali što više nastupa i zašto se u naizgled nebitnim mečevima, a ustvari i te kako važnim za sticanje prakse protiv Poljske i Estonije, ne bi stvarao tim koji bi eventualno mogao da eksplodira u kvalifikacijama za Mondijal u Rusiji, koje nisu tako daleko. Brzo će doći septembar. Uigravanje tima ne može da počne onog trenutka kada počnu i kvalifikacije, već to mora da bude mnogo ranije. Zato valjda i služe ovi "nebitni" mečevi, u ovom slučaju protiv Poljske i Estonije.

Umesto da ima što više reprezentativnih mečeva u nogama, Grujić će nečijom odlukom na još nedovoljno stabilizovanom terenu u Novom Pazaru rizikovati i povrede koje bi mu, ne daj Bože, odložile nastupe na "Enfildu". I ptice na grani znaju da su tereni širom zemlje katastrofalni i u "normalnom" stanju, a kamoli nekoliko dana posle poplava. Na takvom terenu koji je do pre samo nekoliko dana bio pod vodom, igrač može sam da se povredi. Nema potrebe da mu protivnik "učini to zadovoljstvo". Uz, još jednom, dužno poštovanje prema ekipi Novog Pazara, zašto bi fudbaler Liverpula i, u budućnosti, jedan od najboljih srpskih fudbalera lomio noge u gradu na Jošanici u meču koji za njegov klub nema nikakav značaj (osim maločas pomenutih famoznih pobeda u nizu).

Ostaje nam da molimo Boga za Grujićevo zdravlje, da mu poželimo što bolji nastup u utorak na Gradskom stadionu u Novom Pazaru, a potom da 29. marta na što bolji način debituje u Talinu u dresu sa grbom Srbije.

Takođe, ostaje nam da se nadamo da se ovakve nebulozne odluke klubova i Saveza neće ponavljati, jer Grujić nije jedini slučaj. Više puta se dešavalo da recimo, Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina ne puste svoje članove da brane boje srpskog nacionalnog tima.

Kada budemo shvatili da je kult reprezentacije na prvom mestu, koji je kod nas odavno poljuljan raznim stvarima od strane raznih ljudi kojima su bitni pre svega neki nakaradni spostveni interesi, onda možda možemo očekivati reprezentativne uspehe i plasman na velike smotre.

Do tada - Srbijo, nek ti je Bog u pomoći!