Oni su jedni od najvernijih i najstarijih aktivnih navijača beogradskog kluba. Po suncu, kiši i snegu dolazili su na „Marakanu“ još u prošlom veku da gledaju kako loptu teraju Mitić, Džaja, Šeki, Pižon, Piksi, Dejo, Miha... Imali su svoja stalna mesta još na drvenim tribinama stadiona FK Jugoslavija, na kojem je Zvezda do 1959. igrala utakmice kao domaćin. Od izgradnje „Marakane“ 1963. godine stalni su posetioci mečeva svog omiljenog kluba.

Voja (80) i Bojana Milićević ne propuštaju nijednu fudbalsku, ali ni košarkašku utakmicu. Inženjeri u penziji proživljavali su sa Zvezdom veličanstvene trenutke, ali pamte i godine tuge. Ovo je priča o lepšoj strani srpskih navijača...

- Zvezda je naša prva ljubav, „Marakana“ je naša druga kuća. Ostvarili smo se kao roditelji, imamo dvoje unučadi, u penziji smo i možemo u potpunosti da uživamo u fudbalu. Dosta se ova igra promenila u međuvremenu. Nekada je fudbal bio sporiji, ali tehnički doteraniji, dok sada gledamo to što gledamo. Samo, strast prema Zvezdi se ne menja. Supruga i ja smo išli na utakmice u Minhen, Dizeldorf, Budimpeštu, kad god su nam obavaze dozvoljavale. I nikad nismo očekivali privilegije. Oduvek je bilo onih koji muljaju po klubu, takvi gledaju naš klub za džabe, mi svake godine kupujemo sezonske karte, iako smo članovi Skupštine FK Crvena zvezda - ponosno nam priča Voja Milićević, dok aplauzom ispraća Donalda, Vijeiru, Kahrimana i trenera Božovića posle jedne obične pobede nad Radom (1:0).
Gospođa Bojana u jednoj ruci drži lepezu, a u drugoj se kapom od novina brani od sunca koje bije sa istočne strane stadiona. Tvrdi da će ova Grofova Zvezda ući u Ligu šampiona.

- Trener Miodrag Božović napravio je izvanrednu atmosferu u ekipi. Vidi se sa tribina da među igračima vladaju zajedništvo i sloga, zato s lakoćom i pobeđuju sve redom. Neopisiva je ta ljubav prema Zvezdi. Pamtim moj prvi večiti derbi sa JNA iz 1955. godine i Zvezdinu pobedu od 4:1! Te sezone smo uzeli titulu. I puno narednih decenija smo uživali u uspesima našeg kluba. Uživamo i danas, Zvezda nam ulepšava penzionerske dane, naročito sada kada ponovo pobeđuje. Vidimo se na nekoj evropskoj utakmici - ispratila nas je sa stadiona uz osmeh Bojana Milićević.
Srpski navijači. Otmeni i iskreni. Deo Zvezdine istorije.

 

Busen trave najdraži trofej!

Bojana Milićević pamti mnoge velike pobede i trofeje Crvene zvezde, ali jedan meč posebno izdvaja. - Zvezda - Bajern, antologijsko polufinale Lige šampiona. Suprug i ja na južnoj tribini, sin na severu. Autogol Augentalera i juriš navijača na teren. Čupaju travu, lome stative, ja zgranuta. Krivo mi što uništavaju moju „Marakanu“. Dolazim kući, a sin drži busen trave na kojoj je pregažen veliki Bajern. „Mama, vidi šta sam ti doneo“, kaže mi dete. Sa ove distance shvatam - to je najlepši poklon koji sam dobila!

 

 

Gledali Zvezdine utakmice i na stadionu FK Jugoslavija!

Teren sa tribinama koji je prvobitno sagrađen 1927. godine na mestu na kome je danas „Marakana“, pripadao je FK Jugoslaviji, a sam izgled je bio primeren tom vremenu. Tribine su bile drvene, gledaoci su uglavnom stajali na utakmicama, a kapacitet je iznosio 20.000 stajaćih mesta. Tokom Drugog svetskog rata, FK Jugoslavija se gasi, a osnivanjem FK Crvena zvezda, 4. marta 1945. godine, stadion nekadašnjeg FK Jugoslavija, a na kome je današnja „Marakana”, ustupljen je crveno-belima. - Zvezda je poslednju utakmicu na starom stadionu odigrala 1959. godine, a „Marakana“ je brzo postala novi fudbalski hram. Ponosni smo na ovo zdanje koje danas nosi ime po legendarnom Rajku Mitiću.