U intervjuu za „Alo!“ Nikola je otkrio kako su izgledali dani koje je morao da provede van bazena, ko mu je bio najveća podrška tokom turobnih dana i šta bi radio da nije postao sportista.
Upornost je majka uspeha
Rađenov životni moto najbolje odražava zbog čega nije popustio ni u teškim danima. - Svakog dana držim se citata - Upornost je majka uspeha!
- Pošto je postojala opcija da će suspenzija trajati četiri godine, okrenuo sam se sportskom marketingu, u čemu sam se pronašao zato što sam sportista otkad znam za sebe, pa nisam pobegao od materije. Priznajem, život mi se veoma promenio. Više vremena sam posvetio porodici, što mi je mnogo pomoglo da prebrodim teške trenutke. Doručak uz crtane filmove postala je moja svakodnevica. Ipak, meni je sve u vezi sa vaterpolom i do 17. februara uradiću sve da budem što spremniji za povratak u bazen.
- Da li se kajete zbog nepromišljenog čina?
- Nemam zbog čega da se kajem, život ide dalje. Nisam imao ni vremena, ni prostora za kajanje. A taj period sam iskoristio da izvučem najbolje iz svega. Da, bačena je mrlja na lepu i bogatu karijeru. Čovek sam koji ima porodicu i to je bio neverovatan pritisak, ali nisam se predao. Nisam želeo da dignem ruke, već sam nastavio dalje. Nastupio sam pobednički, kao kada sam igrao vaterpolo za bilo koji klub, a posebno za Srbiju. I sada sam isto odigrao, do kraja pobednički. Ako je neko bio dočekan na balkonu Skupštine, to su vaterpolisti. Moj poslednji izlazak je bio 2014. godine, a najveća želja mi je da se vratim na to mesto! Balkon mi niko ne može oduzeti!
- Da li ste kao klinac pravili gluposti?
- Bio sam izuzetno mirno dete. Gde me ostaviš, tu me nađeš. Isti takav je bio i moj brat, koji je sedam godina mlađi. Pošto smo iz Novog Sada, nama je život ravnica, sve ide polako i svojim tokom.
- Koliko ima ljudi koji su vam okrenuli leđa tokom suspenzije?
- Drago mi je što sam sada okružen pravim ljudima. Ne bih se bavio onima koji su mi okrenuli leđa. Nisu toga vredni.
- Da niste vaterpolista, čime biste se bavili?
- Bio bih automehaničar. To mi je želja iz detinjstva. Deda je kao hobi održavao automobil, onda me je učio da čistim plovak i tako me zainteresovao. Kao klinac sam zamišljao da otvorim svoj servis, a eto, završio sam kao vaterpolista.
- Znači, sami održavate svoj automobil?
- Znam svašta, ali pre bih auto odvezao u servis.
Pomirio sam se sa tim što ne idem u Rio
Nikola priznaje da ga boli što neće biti deo reprezentacije na OI: - Pomirio sam se sa tim da je moja reprezentativna karijera završena. Momke gledam kao rođenu braću i podržavam ih gde god da igraju. Takođe su svi oni mene javno podržali i neizmerno sam im zahvalan na tome. Nažalost, u Rio neću ići, ali znaju momci da sam uz njih. A što se tiče povratka u reprezentaciju, videćemo. Prvo moram fizički da se spremim za izazove. Kada se vratim u formu i kada budem dobio novo angažovanje, videću kakva je situacija. Imam nekoliko ponuda, ali još je rano da govorim o tome.
Ni za čim ne žalim
Rađen ne krije da na ružne stvari ne voli da se vraća. - Zahvaljujući vaterpolu proputovao sam više od pola sveta. To je jedna od lepših strana ovog sporta. Ne žalim za propuštenim prilikama, jer ne želim. Porodica mi je na okupu, okružen sam pravim prijateljima i ponovo imam priliku da radim ono što najviše volim. Bio bih sebičan kada bih tražio više.
Slomili mi nos četiri puta
Vaterpolo karijera ostavila je i fizičke tragove na Nikolinom licu. - Četiri puta su mi slomili nos, a jednom sam odmah završio i u bolnici.
Komentari (1)