Učio sam od Deje i Grofa!

Marinko Mirotić je jedan od fudbalskih đaka čuvene generacije podgoričke Budućnosti, koja je u SFRJ od 1986. do 1992. bila rasadnik najvećih talenata. Nekadašnji stub odbrane „đetića“ je savremenik i saigrač Dejana Savićevića, Predraga Mijatovića, Miodraga Grofa Božovića, Niše Saveljića, Dragoja Lekovića, Bode Drobnjaka...

U razgovoru za „Alo!“ priznaje da je po završetku igračke karijere (1998, Hajduk iz Kule) dugo čekao da sedne u trenersku stolicu (2012. je preuzeo prvi tim Radničkog), ali isključivo zbog stava da se zvanje stručnjaka ne stiče preko noći. Lovci na školovan trenerski kadar iz inostranstva bi ga rado videli u svojoj sredini, ali Mirotić ni danas ne želi da preskače stepenike i granice samo zbog novca. Njemu je fudbal prvo ljubav, pa onda posao...

- Oduvek sam, kao igrač i trener, radio po osećaju i tokom karijere me je vodila i održavala ta ogromna ljubav prema fudbalu. Tako je i danas, pa verujem da će mi i u Srbiji doći prava prilika. Svojevremeno sam iz Budućnosti stigao na prag Crvene zvezde, usledile su sankcije, transfer je stopiran, ali nikada nisam očajavao. Ne krijem da mi je ambicija da preuzmem neku prvoligašku ekipu, da sam sazreo i prošao sve trenerske faze - do one poslednje, superligaške. Rad sa mlađim kategorijama mi je mnogo pomogao. Tu se najbolje uči, greške nisu skupe, a iskustva su neprocenjiva. Zato mislim da sam spreman, da fudbalu mogu da vratim kao trener barem onoliko koliko sam uspeo kao igrač - kaže Marinko Mirotić.

- Zanimljiv je i vaš igrački put?
- Pre Budućnosti mi je kao odskočna daska poslužio tadašnji OFK Titograd, danas Mladost. Kao 12-godišnjak sam imao privilegiju da upoznam već tada fudbalskog Genija - velikog Deju Savićevića. Još kao klinac je pravio čuda. Oduvek je bio poseban, jedinstven. Ma šta da vam kažem kada je sa 12 godina dolazio na trening - automobilom! Istina je da je živeo na svega 500 metara od stadiona, ali je trubom, sa crvenim „stojadinom“ najavljivao dolazak. Mogu da se pohvalim da smo zajedno bili i prvaci Jugoslavije.

- U Podgorici ste delili svlačionicu i sa Predragom Mijatovićem?
- Mijat je sa Brnovićem i Lekovićem bio član čuvenih „Čileanaca“, omladinskih prvaka sveta. Bio je veliki fudbalski radnik, predvodnik naše generacije. Kad god bi se završio trening, Mijat je ostajao i šutirao.

- Kakav je bio još jedan vaš saigrač Miodrag Božović?
- Grof je isti kao i danas. U Budućnosti je bio zadužen za šalu i štimung, ali kada se radilo, bio bi veoma ozbiljan. Grof je presudno doprineo uspesima Crvene zvezde. Njegov najveći kvalitet je odličan odnos sa igračima, a iz toga može čudo da se napravi. Čini mi se da i Liga šampiona nije nedostižna, sad, ili u bliskoj budućnosti - kaže Mirotić.