Sad u Rio idem da uživam!

Povrede su dvadesetšestogodišnjeg Novosađanina uporno sprečavale da zasija punim sjajem, ali su teški dani iza njega, dok u razgovoru za „Alo!“ iz Amsterdama opisuje svoj trnovit put do medalje.

- Da li si osećao da možeš do medalje?
- Apsolutno! Pet meseci sam bio van Novog Sada, gde živim. Zaista sam bio spreman, nažalost, desile su se neke okolnosti koje su uticale na moje treniranje prethodnih nedelja. Uspeo sam da se izolujem i spremim najbolje što sam mogao, mada sam mogao i više, nažalost, nije se tako potrefilo. Nekad forma dođe kasnije, nekad ranije, ali zadovljan sam.

- Kažeš da si kralj bronzanih medalja, sigurno ti ne bi smetalo da nastaviš tradiciju i na Olimpijskim igrama?
- Ono što mogu sa sigurnošću da kažem je da mogu osvojiti još 300 bodova više nego u Amsterdamu, što bi trebalo da bude dovoljno za top 10, a to je ogroman uspeh. Iskreno, sad mi je najbitnije da se oporavim od ovog šampionata, a u Rio idem da uživam i dam maksimum na borilištu! Sigurno ću dati sve od sebe, pa šta bude.

- Koliko ti je bilo teško da smogneš snage i vratiš se na borilište posle brojnih povreda?
- Svaka povreda te sputava i obeshrabruje. Povrede se dešavaju iz više razloga, a najviše zato što je tako suđeno. Bilo je bitno samo da ostanem hladne glave.

- Može li srpski tim biti još bolji nego u Londonu?
- Sam odlazak na Olimpijske igre je medalja i uspeh. Srpska publika je malo čudna, misli da ako odemo na veliko takmičenje i ne uzmemo medalju, da se to onda ne računa. Ljudi moraju da shvate da je i samo učešće veliki uspeh!

- Koliko ti uspesi drugih srpskih sportista daju vetar u leđa?
- Svakako da je Srbija velesila, broj medalja u odnosu na broj stanovnika je neverovatan, među najboljima smo na svetu. Siguran sam da ćemo i u Riju ostaviti dobar utisak.