Čekalo se zlato, ali i srebro je veliki uspeh. Mešaju se osećanja roditelja devojke koja je od izlizanih parketa užičkih školskih sala stigla na olimpijsko postolje.

- Čuli smo se posle finala. Plakala je! Tešio sam je: „Uživaj, dete moje, uspeh je i samo otići na Olimpijske igre, a kamoli osvojiti medelju“, - priča posle neprospavane noći Tijanin otac Zoran.

Nije hteo da kaže ćerki, ali nama je priznao:
- Više bih voleo da su izgubile u polufinalu, pa osvojile bronzu. Drugačiji je osećaj kad pobedom osvajaš medalju - kaže on.
- Gledati svoje dete u finalu Olimpijskih igara - to su trenuci u kojima se smenjuju ponos i strepnja. Sami smo nas dvoje gledali utakmicu, preživljali svaki poen. Bože zdravlja, biće još utakmica i medalja - kaže majka Ljiljana.