Mire je i pored silnih čestitki i hvalospeva sa obe noge čvrsto na zemlji, uživa u najsvetlijim trenucima u karijeri i ne želi da se gura spisku selektora reprezentacije Srbije Slavoljuba Muslina.

- Posle dva gola Realu svi me pitaju: „Kad ćeš da zaigraš za reprezentaciju?“ Kad dosad nisam zaigrao za nacionalni tim, a sada mi je 32 godine, nije realno da očekujem tako nešto. Mator sam ja za reprezentaciju. Moje vreme je prošlo... Selektor Slavoljub Muslin je stvorio dobru atmosferu u timu i tako bi trebalo da ostane. „Orlove” čeka teška utakmica protiv Velsa u Kardifu i moramo da ih podržimo. Imamo ogroman kvalitet, koji je Muslin složio, i Rusija nam nije daleko - iskren je Mire u razgovoru za „Alo!”.

„L” - pozdrav u čast Legije!

- Pogotke u dresu Legije proslavljaš u prepoznatljivom stilu?

- „L” kao Legija! To je znak kluba i navijača. Najbolje dane sam proveo u Varšavi i veoma mi je važno da se odužim Poljacima, barem na taj način.

- Golovi Realu ostaju za sva vremena?

- Tačno, ipak su to večne uspomene, o kojima ću moći da pričam deci kad malo porastu. Blizanci Mateja i Jakov imaju tri godine, još ne shvataju važnost tih golova, ali petogodišnji Nikša malo ozbiljnije shvata da mu je tata fudbaler. Pitanje je trenutka kada će i Nikša krenuti mojim stopama, ali ne želim da ga forsiram. Bio bih ponosan da jedan od njih postane fudbaler. I zbog njih mi je stalo da odigram još dosta velikih mečeva. Osećam da mogu još dosta da pružim vrhunskom fudbalu.

- Da li te je možda zvao predsednik Madriđana Florentino Perez da pređeš u njegove redove?

- Ha-ha... Nije, ali da jeste i da me prvi čovek Reala kojim slučajem pozove, a svi znamo da je to samo fikcija, bezuslovno bih pristao da se preselim u Madrid. I ne, ne bih nikakve finansijske uslove postavljao, za Real bih igrao iz čiste ljubavi, to je klub za koji navijam van Srbije i Poljske. Eh, da sam samo sedam godina mlađi...

- Koji ti je od dva gola Realu draži?

- Ovaj poslednji, naravno. Na „Bernabeu” sam se upisao u strelce sa penala, ovaj drugi iz trka, špicem, bio je lepši i vredniji. Ipak smo tu uzeli bod slavnom klubu, sada Legija ima šanse da se dokopa trećeg mesta u grupi koja vodi u nokaut fazu Lige Evrope. Moj drugi gol Realu me podseća na onaj protiv Dnjepra u dresu Partizana.

- Na kraju, s kojim igračem „kraljevskog kluba” si razmenio dres?

- Imaću večnu uspomenu od Nemca Tonija Krosa. Mnogi jure Kristijana Ronalda, koji je prilično ljut kada ne postigne gol. Takav je bio i preksinoć u Varšavi. Odigrao je veoma loše, na mene je najjači utisak ostavio Geret Bejl.

U Partizanu su me kritikovali

Mire je počeo sezonu u dresu Partizana, ali posle samo 76 dana u najdražem klubu crno-beli su ga se odrekli. I to za tričavih 100.000 evra obeštećenja. - Bio sam kritikovan od pojedinih ljudi Partizana, sami će se oni prepoznati. Krivo mi je što se moja situacija u najdražem dresu tako završila. Planovi su mi bili vezani za Partizan, to je klub koji mi je puno dao. Navijam za tim iz Humske svim srcem, a posebno zbog čoveka koji je sada na klupi - trenera Marka Nikolića. Nikolić je neverovatan čovek.

 

Goražde više nije isti grad

Mire se rodio pre 32 godine u Goraždu, tadašnjem gradu u Jugoslaviji. Danas je to teritorija Bosne i Hercegovine. Sa setom priča o danima detinjstva... - Srbin sam, ali se ponosim poreklom. Nažalost, iz Goražda sam otišao 1991. kada je počeo rat. Bio sam klinac, otac je spakovao našu porodicu, otišli smo u Bajinu Baštu, gde imamo dosta rodbine. Tada nisam ni znao o čemu se zapravo radi. Sećam se nekih situacija na ulici, gde je bilo dosta vojske i naroda sa oružjem. Puno rodbine mi je ostalo u Bosni, ali zbog obaveza retko odlazim u Goražde. Imam i porodičnu kuću tamo, ali Goražde više nije isti grad. Većina mojih prijatelja se nalazi u Srbiji ili u inostranstvu. Politika me nikada nije interesovala, imao sam najbolje prijatelje druge nacionalnosti i stvarno nemam problema sa tim.

Obožavam „Nadrealiste“ i „Bijelo dugme“

Nema ko nije voleo „Nadrealiste”, baš kao i muziku „Bijelog dugmeta” i „Zabranjenog pušenja”. Vidim da Bregović ponovo okuplja ekipu, čujem da će svirati u Beogradu i voleo bih da skoknem na koncert, ako mi vreme to bude dozvoljavalo.