Čovek koji je za ovih 12 godina reprezentativnog staža osetio neizmeran ponos igrajući u dresu „orlova”, ali i stoički gutao neka poniženja, od početka uverava saigrače da su utakmice protiv rivala ne tako zvučnog imena, zapravo, najopasnije.

Moji su ako progovore na ruskom

Gruzijski jezik Srbima nije blizak i razumljiv, ali ako Gruzijci u nekom trenutku budu „progovorili” na ruskom sa slovačkim trenerom Vladimirom Vajsom, eto šanse za Baneta da na terenu ulovi koju reč i presretne neku instrukciju koja može da bude od velike važnosti tokom fudbalske bitke u Tbilisiju. - Njihovog selektora Vladimira Vajsa poznajem iz dana kada sam prvi put igrao za Zenit, a on bio trener moskovskog Saturna. Čisto sumnjam da je naučio gruzijski za tako kratko vreme, ali ruski govori dobro, a i Gruzijci taj jezik odlično pričaju. Pustiću uvo, može nekad na terenu da se ulovi poneki dogovor, naročito kod prekida. Samo ne može takva jedna informacija da bude od odlučujućeg značaja za konačan ishod - realan je naš kapiten.

- Oduvek smo imali najviše problema sa ekipama koje dolaze s prostora bivšeg Sovjetskog Saveza. Gruzija je veoma opasna selekcija, koja je u prethodne četiri utakmice pokazala kvalitet. U Velsu su remizirali i protiv Moldavije su odigrali nerešeno, od Austrije su nezasluženo izgubili i naša je sreća što nemaju više od dva boda. Zaslužili su više. Kod njih je zavladala atmosfera da je ovo njihova najbolja generacija u poslednjih 10-20 godina. Imaju dosta igrača koji nastupaju u Evropi, puno ih je i u ruskim klubovima, a tamo se igra veoma tvrdo i sa dosta pogodaka. Kako god to nekome zvučalo, Gruzija nam je jedan od najtežih rivala i sutra moramo da je dobijemo. Samo ta priča da je Srbija bolja mora da se potvrdi na terenu - napominje Ivanović.

Kapiten „orlova” je zadovoljan trenutnim učinkom naše reprezentacije, iako ističe da nismo prešli ni polovinu puta ka Mondijalu.

- Ako bismo analizirali naša ostvarenja u dosadašnjem delu kvalifikacija, mislim da smo napravili dobar posao, ali sad ne smemo da stanemo. Pomerili smo se sa neke mrtve tačke i ne bi bilo dobro da nam se u Tbilisiju desi neko razočaranje. Zato mislim da je ovo i prekretnica na putu ka Rusiji. Po nekim matematičkim proračunima, za plasman na Mondijal nam je potrebno 20-23 boda. Sa nova tri iz Gruzije na polovini kvalifikacija bismo imali 11 bodova, a to je prolazno vreme koje jurimo. Takva situacija bi nam unela dodatnu sigurnost i samopouzdanje pred naredne mečeve sa Velsom i Moldavijom - smatra Ivanović.

Šamarali nas Ukrajinci, Rusi, Estonci, Kazahstanci...

Otkako nastupamo pod imenom Srbija, od 2005. godine do danas smo imali okršaje sa osam postsovjetskih reprezentacija, što u kvalifikacijama za EP i SP, što u prijateljskim utakmicama. Iz tih duela imamo skor od devet pobeda, osam poraza i pet remija. Recimo, Ukrajince nikada nismo dobili (tri poraza), kao ni „braću” Ruse (dva poraza, dva remija). Ispostavilo se da nam ne leže baš ni Estonci (jedna pobeda, jedan poraz, jedan remi). Dešavali su nam se kiksevi sa Kazahstanom (jedna pobeda, jedan poraz), ali i sa Litvanijom (jedna pobeda, jedan poraz). Pod imenom Srbija doživeli smo dva razočaranja protiv Jermenije (tri pobede, dva remija). Ispada da nam samo Moldavija (jedna pobeda) i Azerbejdžan (tri pobede) nisu otkidali ni bod. Hmmm? Azerbejdžan? Jeste, propisno su nas Azeri sa Gurbanom Gurbanovim izblamirali 2003. u kvalifikacijama za EP u Portugalu (Podgorica 2:2, Baku 1:2), ali smo tada nastupali pod imenom Srbija i Crna Gora. Bilo, ne ponovilo se...

Posle bezbroj važnih utakmica, reprezentativnih i klupskih, Ivanović može da oseti i predvidi na koji način će se sutra „otvoriti” meč sa Gruzijom.

- U startu očekujem njihovu agresivnu igru. To je ekipa koja ide veoma visoko i u presing nekada polazi sa pet-šest igrača. Prave veliki pritisak na prvu liniju. Kada ih probijemo, dobićemo dosta prostora. Verujem da ćemo na kraju izgurati sve ono što smo zacrtali - optimista je Ivanović.