Kad Staljin zove na vino!

Zemlja koju šibaju vetrovi sa belih vrhova Kavkaza i miluju talasi Crnog mora. Jedna od najstarijih hrišćanskih zemalja i domovina slavnog revolucionara Staljina. Zemlja istoka okrenuta ka zapadu, koju svakako vredi upoznati...

Na prostoru nekadašnjih moćnih kraljevstava, još od antičkog doba, današnja Gruzija dočekuje putnike namernike najpre u svoj „topli izvor“. To je Tbilisi, u bukvalnom prevodu, prema izvoru mineralne vode temperature 46,5 stepeni Celzijusa. Grad je, prema legendi, nastao u petom veku. Danas je glavni grad ove nevelike, ali istorijom prebogate države.

Neobičnog reljefa (nadmorska visina varira od 380 do 727 metara), sa pojedinim četvrtima na terasama, kroz čije jezgro protiče Kura u dužini od 21 kilometra, ovaj amfiteatar nudi za svakoga ponešto. I za svačiji džep. To je Tbilisi: i stari grad, i moderne građevine, i monumetalne crkve, i savremeni spomenici, i ulice s kaldrmom, i široke avenije, i domaće kafane i ekskluzivni restorani...

Kad se krene s Trga slobode, kojim dominira Sveti Đorđe, zaštitnik gruzijskog naroda (otud reč Đurđija), odmah se upada u vremeplov. Stari grad uskih, ljupkih uličica, prepunih kafića, restorana i - vinarija. Što i ne čudi, Gruzija je zemlja vina, pored čaja, naravno.

Ovde se, kažu, božansko piće proizvodilo pre više od 8.000 godina. Danas, gotovo na svakom ćošku možete da zakoračite u prodavnicu, rustičnu ili moderno opremljenu, i da pazarite jedno od „hiljadu“ vina. Možda baš „saperavi“, nadaleko čuven. Slavu je zavredeo u vreme nuklearne katastrofe 1986. u Černobilju (današnja Ukrajina), kad je davan deci da piju zbog ublažavanja efekta radijacije.

Cena vina ide od 10 larija (2,65 dobijate za evro), pa do 250.

Gruzine čuva veliki svetac, ali se nisu odrekli ni najvećeg komunističkog sina. Bar ne u komercijalne svrhe. U svakoj vinariji, gordog pogleda i mrkih brkova, kupce mami i Josif Visarionovič Džugašvili Staljin.

Spuštajući se starim gradom, niz koji se širi opojni miris hačapurija, napoznatijeg nacionalnog jela (osnova testo i sir, uz brojne dodatke), dolazi se do reke Kuri. Do mosta Mira, pešačkog, podignutog 2010. S njega puca pogled na Majku Gruziju, spomenik iz 1958, u čast 1.500 godina postojanja grada.

U blizini je i moderna žičara. Vodi do predivnog zabavnog parka Mtacminda, iz kojeg se „topli izvor“ vidi kao na dlanu. Tbilisi se diči i katedralom Sameba. Izgrađena pre 13 godina, na brdu Sveti Ilija, predstavlja simbol nove Gruzije. Najveća je crkva u zemlji, visoka 101 metar.

Od trga na kojem Sveti Đorđe ubija aždahu može se i Avenijom Šote Rustavelija. Saobraćajnica duga oko 1,5 kilometara je centar grada. Dom državnih, poslovnih, kulturnih objekata.

Glavni grad Gruzije čine i tvrđava Narikala, pozorišta „Rustaveli“ i „Gabrijadze“, fudbalski stadion „Boris Paičadze Dinamo arena“. I mnogo toga još...

Rani prolećni dan, na desetak stepeni u plusu, ipak je kratak da se obiđe sve lepo i vredno u Tbilisiju. Gradu koji čuva svojih 1.110.000 žitelja i koji širi ruke za sve putnike namernike.