Članovi porodice, predstavnici i zaposleni u FK Vojvodina, rodbina, brojni prijatelji, veterani, kao i mnogi poštovaoci Tozinog lika i dela okupili su se kako bi evocirali uspomene na najboljeg igrača i najboljeg strelca koga je Voša ikada imala, nekadašnjeg proslavljenog reprezentativca Jugoslavije i čoveka koji je svojom dobrotom i iskrenošću ušao u srce svakoga ko je imao tu čast i privilegiju da ga upozna.

Član Skupštine FK Vojvodina Dušan Vlaović istakao je da sećanje na Tozu Veselinovića nikada neće izbledeti.

- Bez sumnje, napustio nas je jedan od najboljih fudbalera koga je naša zemlja imala i pridružio se mnogim drugim legendama FK Vojvodina koje, nažalost, nisu više među nama. Toza Veselinović je svojim igrama, golovima i načinom na koji je predstavljao Vojvodinu i naš fudbal, zaslužio da ga se uvek sećamo i iskažemo mu veliko poštovanje. Ako se za Vujketa (Vujadin Boškov) može reći da je bio oličenje marljivosti i predanog rada, onda je Toza bio ono vickasto i lepršavo, ono što u fudbalu ljudi najviše vole. Kao takav, bio je omiljen i voljen svuda gde je bio i među svima koji su ga poznavali - rekao je Vlaović.

Član Izvršnog odbora Sekcije veterana FK Vojvodina Vladimir Višković, koji je bio lekar ekipe Vojvodine u vreme dok je za nju igrao Veselinović, prisetio se pojedinih anegdota iz tog perioda.

- Jednom prilikom, u Beču sam imao priliku da razgovaram sa Ferencom Puškašem i tom prilikom sam ga pitao ko je za njega najbolji jugoslovenski fudbaler. On mi je rekao: "Vi imate dva bisera, a to su Miloš Milutinović i Todor Veselinović". Za mene, Toza je bio kao dar prirode. On nije bio srećan samo kad je njemu bilo dobro, već i kad su svi oko njega bili srećni. Živeo je životom velikog igrača, velikog boema i velikog čoveka – istakao je Višković.

Direktor Arhiva Grada Novog Sada Petar Đurđev podsetio je na brojne uspehe koje je ostvario legendarni Toza.

- Todor Veselinović je za Vojvodinu igrao punih 12 godina i za to vreme postigao 126 golova na 196 prvenstvenih utakmica, po čemu je i danas najbolji strelac u dugoj istoriji kluba. Čak četiri puta bio je proglašavan za najboljeg strelca lige, pri čemu je kao reprezentativac Jugoslavije odigrao 37 utakmica i postigao 28 golova, učestvovao na dva Svetska prvenstva i bio deo generacije koja je 1956. godine u Melburnu osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama. Kasnije je bio izuzetno uspešan i kao trener Vojvodine, s obzirom na to da je predvodio ekipu do zvanja vicešampiona 1975, a i postavio je temelje za osvajanje Srednjoevropskog kupa 1977. godine. Svoje znanje i rad kasnije je pokazao i kao trener mnogih drugih velikih klubova, kao što su Olimpijakos i Fenerbahče, a bio je i selektor Jugoslavije na Evropskom prvenstvu 1984. u Francuskoj. Našim fudbalskim nebom prošao je kao kometa i ostavio neizbrisiv trag – rekao je Đurđev.

Od poznatog fudbalskog stručnjaka oprostila se i delegacija "Fenerbahčea", sa kojom je Toza kao trener osvajao dve titule prvaka Turske 1985. i 1989. godine.

Predvođena Ridvanom Dilmenom, osmočlana postava "Fenera" iz šampionskih dana oprostila se od svog trenera sa majicama na kojima je, ispod slike Toze Veselinovića iz trenerskih dana u turskom velikanu, ispisano: "U našim srcima".

"Mi nismo samo učenici, već smo njegova deca. Nije nam bio samo trener, već i roditelj i bili smo kao porodica. Za tri godine koliko smo sarađivali u Turskoj, 'Fenerbahče' je obarao rekorde koje još niko nije uspeo da dostigne, ni po broju pobeda ni po broju datih golova", izjavio je za AA Dilmen.

On je rekao da je Veselinović bio "najbolji i najvredniji trener" i da je između igrača i trenera vladalo zajedništvo i dobra saradnja koja nije prekidana ni nakon što je napustio klub.

"Kada smo osvojili titulu, nije mu bio problem da iz Atine, iz Grčke gde je živeo, dođe u Istanbul da sa nama i milionima navijača proslavi. Mnogo je voleo naš klub. Bio je jako dobar trener i naš odnos je bio kao između oca i dece", kazao je Dilmen.

Poznati turski fudbaler rekao je da su mnogi hteli da dođu i oproste se od svog fudbalskog pedagoga, i da je njihov dolazak bio prilika i da Vukici Veselinović, Svetozarovoj supruzi, pokažu da "nisu zaboravili ni oca ni majku".

I Verica se setila istanbulskih dana kada je sa Tozom bila vezana uz "Fener".

"Mnogo sam ih volela i volim ih i za mene je velika je radost što su došli ovde. Puno im hvala, ovo nikada neće moći da se zaboravi", rekla je Verica, zahvaljujući se bivšim igračima plavo-žutih što su iz Turske došli da isprate njenog muža na večni počinak.