Sem što štrči košarkaškom visinom od 190 centimetara, ovaj 27-godišnjak se od svojih kolega izdvaja i stilom oblačenja. Van terena je uvek elegantan, skockan, sa neizbežnim modnim detaljem na glavi. Na kolekciji šešira mogle bi da mu pazavide mnoge zvezde svetskog džet-seta.

 - Pratim modu, obožavam holivudski stil oblačenja, ali noseći šešir se, pre svega, osećam komotno, lepo... Šeširi su za večernje izlaske, za neke specijalne prilike, preko dana mi glavu čuvaju kačketi raznih oblika. S obzirom na to da je moja cela porodica u Africi, na kačketima ispisujem njihova imena, pa imam osećaj da su mi nekako bliži. Na taj način reševam problem nostalgije koja me ponekad obuzme - objašnjava za „Alo!” napadač crno-belih.

Dođite u Kamerun, uživaćete!

Tavamba je zadovoljan gostoprimstvom Srba, zato svima toplo preporučuje da posete Afriku.

- Ukoliko ikada budete dolazili u Kamerun, morate da posetite zapadni deo moje zemlje. To je deo sa mnoštvom planina i zelenila. Ako se odlučite za safari, moraćete na sever, tamo imate pustinju i sunce. Lično ne idem na safari zato što su tamo nesnosne vrućine. I nije mi jasno zbog čega su prve asocijacije na Afriku safari i lavovi koji šetaju među ljudima. Afrika je slična Evropi, normalan je život i nema opasnosti. Ako hoćete da vidite lavove, morate da idete u zoološki vrt.

 Tavamba nosi šešire različitih dezena. Omiljena boja mu je crvena, ali zbog toga nije baš prihvaćen u crno-belom svetu...

- Možda ovo ne bi trebalo da vam kažem, ali omiljena boja mi je crvena. Igrač sam Partizana, a znam da je najveći rival mog kluba, nažalost, u crvenim bojama. Dan pre svake utakmice imamo okupljanje u „Zemunelu”, a ja sam se pojavio sa crvenim šeširom i umalo glavu nisam izgubio. Mojim saigračima je zasmetala ta boja, pa su mi oteli šešir i zapretili da se u crvenom više ne pojavljujem u SC „Teleoptik”. Naravno, bila je reč o šali, to je deo naše svakodnevice i zaista se u Partizanu osećam kao član jedne velike porodice. Evo, i ovom prilikom im obećavam - dok god budem nastupao za crno-bele, neću nositi crveni šešir. Sličnu situaciju sam imao sa „grobarima”. Kada sam jednom prilikom izašao u grad na piće, na sebi sam imao crvenu majicu. Kasno sam shvatio grešku, ostatak večeri sam proveo bez majice, naterali su me da je skinem. Bilo je zabavno - uz osmeh će Tavamba.

Nikada ne bih prešao u Zvezdu!

Tavamba je za kratko vreme mogao da oseti i primeti koliko je veliko rivalstvo između dva naša najveća kluba. I pored svega, pitamo ga - da li bi zaigrao za Crvenu zvezdu?

- To je sve profesionalizam i u fudbalu su takve stvari moguće. Ali znate i sami da je u Srbiji, najblaže rečeno, neprimereno da igrate za večitog rivala. Zato ne razmišljam o tome, igram u Partizanu i veoma sam srećan. Moje ambicije su vezane za crno-bele, moj najveći izazov je učešće u Ligi šampiona sledeće sezone i da nastavimo da osvajamo trofeje u Srbiji. Inače, želim da igram za najbolje klubove i pod najboljim uslovima. Ako je Partizan spreman to da mi pruži, vidim sebe u ovom klubu još dugo. Prija mi ambijent, saigrači su sjajni, kao i navijači.

 Kršni Kamerunac otkriva još jedan razlog zbog kojeg je dobro imati šešir na glavi.

- Svako od nas ponekad poželi da bude nevidiljiv. Nekada vam prija da izađete u grad, a da vas niko ne prepozna, da uživate u miru u slobodnim trenucima. Tada mi šešir posluži da se kamufliram. Ovde u Srbiji nikada nisam imao razloga da se krijem zbog boje kože, iako su u ovom delu Evrope ljudi uglavnom veoma rasistički nastrojeni. Ali za šest meseci provedenih u Beogradu nisam imao ni najmanji problem. Srbi su divni, tretiraju me normalno i nemam problema zbog boje kože.