Trenutno je u LFA (Legacy Fighting Alliance), koja je odskočna daska za ulazak u elitu, a da bi ušao u najpoznatiju MMA organizaciju, potrebno mu je još malo - jedna ili dve pobede. Skromni Beograđanin ne trči pred rudu, već, kao što je radio i do sada, ide korak po korak. Ipak, smeta mu to što domaći borci na njegove uspehe gledaju sa dozom ljubomore, zbog čega ne napreduje srpska MMA scena.

- U Srbiji je teško postati MMA borac, ali nije nemoguće. Primer za to je Bojan Veličković, koji je došao do UFC-a. Kada sam počinjao, bilo je mnogo teže i nisam mogao ni da sanjam da ću dogurati do ovde. Mora da se promeni svest kod ljudi i mora da se ulaže u ovaj sport. Naša zemlja je veoma komplikovana. Mi koji smo odrasli i živimo u njoj imamo grešku od rođenja, a to je da ne trpimo uspehe i trud drugih ljudi, pa čak ni najbližih u porodici. Dajemo sebi za pravo da svima sudimo, da se razumemo, i ja sam ponekad takav, ali pokušavam to da kanališem. Moje mišljenje je da ljudi na našoj MMA sceni moraju da budu otvoreniji i da prestanu da budu sujetni, čast izuzecima, jer zbog toga naš MMA stagnira - počinje Maksimović priču za „Alo!”.

„Jedan je Fedor, Konor je sraman”

Maksimović spada u staru školu MMA boraca, koja je stasala za vreme dominacije Rusa Fedora Emilijanenka.

- Po mom mišljenju, sinonim za MMA je Fedor Emilijanenko. Čovek je legenda ovog sporta. Danas je došlo vreme klovnova, tako da ne postoji niko ko je blizu Fedora. Voleo bih da se pojavi neko poput njega i da se klinci ugledaju na takvog momka, a ne na Konora Mekgregora, koji je, po mom mišljenju, sraman - dodao je on.

Kada se pogleda Limpov odnos pobeda i poraza, nije ni čudo zašto su pojedinci ljubomorni na njega.

- Počeo sam sa porazom, pa sam vezao osam pobeda. Imam ukupno 13 trijumfa i pet izgubljenih borbi. Poslednja tri meča sam pobedio, od čega su dva u sklopu LFA organizacije, koja je najveća odskočna daska za ulazak u UFC. Često me ljudi pitaju o UFC-u i toj jednoj borbi koja bi mi donela ugovor, ali želim da idem korak po korak. Da se ne lažemo, kad uđeš tamo, mora mnogo više da se radi, jer je najteže ostati u UFC-u - dodaje srpski borac.

Proputovao je pola sveta, usavršavao se u Japanu, Nemačkoj, Švajcarskoj, Tajlandu, a sada je u Americi.

- Slobodno mogu da kažem da je teško odrastanje u teškim vremenima za Srbiju ostavilo mnogo negativnih posledica na mene, koje su se kasnije pretvorile u pozitivne stvari za moj sport. Zahvalan sam majci, koja je nakon očeve smrti uspela da izvede na pravi put mene i dve sestre - zaključio je Slobodan.