Oni koji su imali priliku da sarađuju sa Perom Antićem pre tačno deset godina, kada je prvi put došao u Crvenu zvezdu, i oni koji imaju šansu da to rade sada, moraju da se slože - Makedonac je bio i ostao inspirativan sagovornik.

Buka kakve nigde nema

Igrači Barselone su pred dolazak u Beograd trenirali uz veštačku buku, ali to nije moglo da ih pripremi za ono što su doživeli u „Pioniru” u petak uveče. Navijači Zvezde oborili su rekord Evrolige kada je u pitanju jačina zvuka u dvorani. Protiv Katalonaca bilo je 112,8 decibela, čime je nadmašeno “ostvarenje” protiv Bajerna od pre dve godine, kada je izmereno 106.

Da, u njegovim rečenicama se potkradaju psovke. Onako sočne. Neko bi rekao i prave srpske. Ali ono što Pero sada radi na terenu i ono što je nekada radio ne može da se meri. I to ne treba da čudi, od perioda prvog mandata na Malom Kalemegdanu (2005-07) do danas, Antić je postao trostruki šampion Evrolige, okušao se i u NBA ligi, osvajao je titule u Grčkoj, Turskoj, Rusiji, Bugarskoj... Rečju - sazreo je. Zna šta je potrebno da radi da bi njegova Zvezda pobeđivala.

U pobedi nad Barselonom u Evroligi jedan momenat se posebno izdvojio. Njegova reakcija na proteste Sita Alonsa, trenera katalonskog kluba. Dok je kouč protestovao kod sudija, Antić je imao šta da mu kaže u lice.

- Je*iga, tako je to na utakmici. Alonso je počeo da “plače” i to me je „napalilo”, kad je počeo da se svađa - objasnio je kroz smeh Pero, koji je Barsi ubacio 10 poena, uz devet skokova.

Zvuči gotovo neverovatno, ali trijumf nad Barsom je Antićeva prva evroligaška pobeda u dresu Zvezde.

Lesor je progovrio srpski

Govoreći o mladim igračima sa kojima deli hleb u Zvezdi, Antić je objasnio i da je Francuz Matijas Lesor postao - Srbin.

- Matijas postaje Srbin, pitajte ga, počeo je da priča. Čuo sam ga! n Šta zna da kaže? - Znate već šta se priča na Balkanu - kroz smeh je rekao Antić. n Kako ti se čini kao igrač na tvojoj poziciji? - Vidi se da je energičan igrač, da se „prima” na atmosferu i da to obožava.

- Uživancija je kada igraš pred „delijama”. Igraš pred njima, pa ih onda još malo slušaš, pa ih pozdraviš jednom, dva, tri puta... Daju ti neku ludu energiju, daš sve od sebe. Pa, batice, ja deset godina nisam igrao presing, a kada igraš pred Zvezdinim navijačima, to je nešto neverovatno. Kao u kafani, kada ideš da piješ i slušaš narodnjake. Padneš u trans. Uđeš na teren, čuješ „delije” i onda gineš. Naravno, malo se šalim, svi znaju koliko obožavam „delije”.

Posebna priča je Antićev autoritet u timu. Golim okom se vidi da je lider ekipe, da je jedan od onih koji „drže” svlačionicu.

- Da se razumemo, pobeda nad Barselonom jeste velika, ali nema letenja. Dogovorili smo se pre meča da u dvoranu ne dođu oni koji ne veruju da možemo da pobedimo. Nema u ovom timu sujete, nema pojedinaca u prvom planu. Pa protiv Barse smo pokazali da smo tim kada su nas stigli na dva minuta pre kraja. Ovo su mladi igrači. Da, ponekad malo povisim ton, iskustvo mi daje tu slobodu, ali se ne osećam lepo kada to radim. Mi smo porodica od prvog do poslednjeg i imamo hemiju - jasan je Antić.