Sergejev transfer će biti drugi najveći u istoriji fudbala!

Uslov za to je da se zaista obistine tvrdnje engleskih medija da će Mančester junajted za njega izdvojiti 110 miliona evra. Podsetimo, više je plaćen samo Nejmar čiji je prelazak iz Barselone u Pari Sen Žermen koštao 222 miliona evra.

Ali krenimo redom. Vezista Lacija je odigrao spektakularnu partiju u nedelju uveče protiv Atalante u Bergamu (3:3) - postigao je dva gola i pritom pogodio stativu, tako da je lako moglo da se desi da dođe do svog prvog het-trika u seniorskom fudbalu. Na sve to, namestilo se da ga baš te večeri sa tribina stadiona u Bergamu gledaju predstavnici Mančester junajteda, Čelsija, Barselone, Pari Sen Žermena, Monaka, čak i Fabio Paratići, sportski direktor Juventusa.

U četiri od pet država iz „liga petice” jedna od glavnih fudbalskih tema je on. Samo u Nemačkoj ne razmatraju o Milinkoviću Saviću, jer Bajernova politika nije da daju astronomske cifre za fudbalere (najveći transfer im je bio dovođenje Korentina Tolisa iz Liona za 41,5 miliona evra), ali Španci, Italijani, Englezi i Francuzi naširoko pričaju o zlatnom dečku srpskog fudbala i Lacija. Međutim, Sergej je čvrsto na zemlji, ne želi uopšte da razmišlja o narednoj destinaciji.

 - Ovo su bila dva veoma važna gola za Lacio, ali me ne zanima ko je došao da me gleda. Član sam Lacija, meni je super ovde - rekao je Sergej, kome ugovor ističe 2022. godine, nakon što je u aprilu produžio ugovor sa nebeskoplavima.

Njegovi golovi (u ligi je do sada postigao pet, plus dva u Evropi) pomogli su Rimljanima da zauzmu peto mesto u Seriji A, sa pet bodova manje od gradskog rivala Rome i devet bodova manje od lidera Napolija.

 Dakle, ne samo što će, bez dileme, postati najskuplji srpski fudbaler svih vremena i ostaviti Nemanju matića, Lazara Markovića i Savu Miloševića daleko iza sebe već vrlo moguće postati i fudbaler za koga je, posle Nejmara, izdvojeno najviše novca.

Drugo i treće mesto zasad dele Osman Dembele (doveden da zameni Nejmara), za koga je Barselona platila 105 miliona evra, a i Pogbin transfer iz Juvetnusa u Mančester junajted koštao je isto toliko. To praktično znači da bi Sergej zasenio i transfere Kristijana Ronalda i Gereta Bejla, koji su svojevremeno držali svetske rekorde.

- Jedina osoba koja može da priča u Sergejevo ime sam ja. Zato sve što čitam od evropskih medija nije baš korektno, jer stavlja veliki pritisak na Lacio, što bi moglo da izazove potrese u njihovoj svlačionici, u jednoj sjajnoj sezoni za klub. Da li je stigla zvanična ponuda iz Junajteda za njega? Kao što sam rekao milion puta, on nije za prodaju ni po koju cenu - rekao je nedavno Kežman za „tutomerkatoveb“

Lekari 2012. rekli: Ovako nešto nikad nismo videli!

Vezista Lacija je oduvek igrao u veznom redu, ali je kao dečak umeo da igra i napadača. Milorad Kosanović se priseća Sergejevih dana pred ulazak u seniore.

- Uvek je voleo fudbal. Međutim, igrači njegovog tipa ponekad pokušavaju da izbegnu trening i trčanje, što je i on radio. Tokom zimskih priprema, dok svi ostali igrači trče oko terena, on bi se krio iza drveta i onda bi se priključio grupi nakon dva-tri kruga. Bio je vrlo snalažljiv i to je i danas njegova najveća karakteristika. Potom sam 2012. godine odlučio da ga odvedem na testiranje u Pokrajinski zavod, i to ne samo na testiranje fizičkih sposobnosti već i orijentacije u prostoru. Doktorka koja tamo radi mi je rekla da je Sergej ostvario najbolje rezultate koje je jedan sportista ikada ostvario kod njih, uključujući i košarkaše, odbojkaše, rukometaše... Rekla mi je da je to čudo i nešto nezabeleženo dotad. Po pitanju snalaženja u prostoru, znao je rešenje pre nego što bismo ga mi ostali uopšte i uočili - prepričao je Kosanović. 

Rođen u Španiji, u Gracu počeo da igra

Sergejeva priča nešto je drugačija od priča većine naših uspešnih reprezentativaca. Rođen je 27. februara 1995. godine u Ljeidi (Španija), jer mu je otac Nikola igrao u to vreme za taj klub iz Primere. Milana, njegova majka, bila je profesionalna košarkašica. Kada je Sergej imao šest godina, porodica se preselila u Austriju, u Grac, gde je Nikola i završio karijeru. Tamo je Sergej imao prve fudbalske korake, a onda se 2006. preselio u Vojvodinu, za koju je debitovao 2013. godine.

Samo godinu dana kasnije otišao je u Genk, a 2015. je dogurao do Lacija. Bio je član generacije koja je 2013. godine bila šampion Evrope na turniru u Litvaniji, odigravši četiri od pet utakmica, uključujući i finale protiv Francuske.

Usledio je i najveći timski uspeh u karijeri - osvajanje Svetskog prvenstva za omladince na Novom Zelandu, gde je postigao gol protiv Malija i igrao na šest od sedam utakmica na putu do trofeja. Tada je dobio bronzanu loptu zbog dobrih partija na šampionatu. Nažalost, Lacio ga letos nije pustio da igra na Evropskom prvenstvu do 21 godine, a za A tim je debitovao u novembru protiv Kine (2:0). Njegov brat Vanja (20) takođe se bavi fudbalom, s tim što on stoji među stativama. Bio je u Mančester junajtedu, a nedavno ga je angažovao Torino, nakon epizode u Lehiji iz Gdanjska.

Završio gimnaziju, voli narodnjake i "Montevideo"

Sergej je išao u Osnovnu školu „Sonja Marinković” u Novom Sadu i završio je Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj”.
- Mogu da slušam sve muzičke pravce, ali moj izbor je turbo-folk. Inspiriše me film „Montevideo, bog te video” - rekao je Sergej svojevremeno.
Za razliku od njega, brat Vanja ima drugačiji ukus.
- Volim Eminema, Snup Doga. Takođe, cenim nordijsku filmsku produkciju, francuske komedije, umetničke filmove. Prilagodljiv sam po raznim pitanjima, ali narodnjake ne podnosim - rekao je Vanja.