Iz rodnog grada bez snega Marko Stevović je spreman za spust niz bele staze u Južnoj Koreji (9-15. februar).

Srbija će na ZOI imati svega tri predstavnika, a Marka ćemo bodriti u nekoliko disciplina. Koliko je teško detetu s asfalta da drži korak za najboljim skijašima, za "Alo! Sprint" priča naš 21-godišnji olimpijac.

- Moje prvo sankanje bilo je u Karađorđevom parku, a čak ni kao klinac se nikada nisam skijao u Beogradu. Šteta, voleo bih da mogu da treniram u svom gradu, u svojoj zemlji. Domaći tereni i staze, recimo na Staroj planini ili Kopaoniku, mogu da zadovolje moje potrebe, ali tamo prioritet imaju turisti. Avala je, zanimljivo, na istoj nadmorskoj visini kao zagrebačko Sljeme, gde se čak održavaju i trke Svetskog kupa, ali mi nemamo sredstava, iskustva i tradiciju u ovom sportu. Nedostaju mi konzistentan program i uslovi, to jest određeni broj dana na snegu - počinje priču Stevović.

Puno su mi značili Kostelićevi saveti

Dok se takmičio u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji, Marko Stevović je imao priliku da upozna mnoge skijaške legende i sportske radnike.

- Upoznao sam Alberta Tombu. Doduše, bio sam mali kada je on dolazio na otvaranje staza i sajmove skijanja. Imao sam priliku da razgovaram sa Antom Kostelićem, ocem legendarnih Ivice i Janice. Čovek je od svoje dece napravio dva svetska šampiona i revoluciju koja je promenila stvari u Hrvatskoj. Trenirali smo zajedno u Kranjskoj Gori i dao mi je odlične savete za unapređenje tehnike i planiranja forme, kao i širi uvid u ono što je potrebno skijašu da napreduje i organizuje sezonu, odnosno život uopšte - ističe Stevović koji osim brojnih odličja u domaćim takmičenjima izdvaja sedmo mesto na Univerzijadi u Astani.

Marko je zbog toga prinuđen da se snalazi sam.

- Prešao sam 8.000 kilometara za poslednjih nekoliko meseci. Najteži deo mi je to što moram sam toliko da vozim automobil. Najpre osmislim plan priprema, zatim tražim najpogodnija mesta za trening, smeštaj... Poslednji put sam za dve nedelje promenio četiri lokacije zbog trka koje su se održavale u drugim mestima. Sve te poteškoće daju mi motiv da na pripremama izvučem maksimum iz svakog treninga. Hendikep je i to što smo geografski udaljeni od centra dešavanja kada se radi o alpskim sportovima - Austrije, Italije, Švajcarske... Ipak, takav je život profesionalca, kako drugima tako i meni - dodaje Marko.

Naporan rad i ulaganja su mu se isplatila, pa će predstavljati Srbiju na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu za koje je u tri discipline ostvario olimpijsku A normu.

- Uskoro krećem na pripreme na kojima ću brusiti formu za ZOI. Prvog februara, kada inače punim 22 godine, krećemo u Južnu Koreju i za rođendan želim da budem oko 22. mesta u nekoj od disciplina u kojima se budem takmičio. Primarno ću startovati u brzim disciplinama, a to su super-dži, spust i alpska kombinacija u koju polažem najviša očekivanja. Kasnije ću se, možda, oprobati i u tehničkim disciplinama - slalomu i veleslalomu. Nadam se da ću dobrim plasmanom privući pažnju sponzora i države jer je jedna skijaška sezona vrlo skupa i ne traje samo tokom zime, već cele godine - zaključuje perspektivni srpski olimpijac.

Strašan spust u Sent Moricu

Jednu od najčuvenijih staza na svetu u Sent Moricu posebno izdvaja.

- Prošle godine je na Svetskom prvenstvu u Sent Moricu bio nastrmiji start od svih na kojima sam učestvovao. Polazak je bio sa vrha jednog planinskog venca koji izgleda bukvalno kao toblerona. Zove se „slobodan pad“ i brzinom od 120 kilometara na čas prelaziš elemente staze. To je definitivno najstrašniji spust koji sam vozio. Nemam strah jer radim razne tehnike koncentracije, disanja i vizualizacije - zaključuje Marko Stevović.