Jedan od njih bio je i Stavro Rašković, bivši rukometaš Partizana, koji sada obavlja funkciju predsednika Upravnog odbora Rukometnog kluba Radnički 1964 iz Kragujevca, a koji u razgvoru za “Alo! Sprint” otkriva kako je to zaista izgledalo.

Nemoguća misija počinje protiv Norveške

Prvu utakmicu druge faze takmičenja Srbija igra protiv Norveške (četvrtak 18.00). Srpski rukometaši nisu preneli niti jedan bod, zato bi pravo čudo bilo čak i da sa sva tri trijumfa nad Norveškom, Francuskom i Belorusijom udju u borbu za medalju, ali sigurno neće biti bez motiva.

- To je bio jedan od većih avanturističkih poduhvata. Dogovorili smo se da ne koristimo taksi, već da svuda idemo peške, samo da što bolje osetimo tu atmosferu. A ona je bila paklena. Kako u hali tako i po celom gradu - počinje priču Rašković i nastavlja:

- Prvog dana kad smo došli u Hrvatsku, razgovarali smo među sobom na engleskom, a tako smo i naručivali pića u kafićima. U gradu nismo smeli da se javimo na telefon, da neko ne bi čuo da pričamo srpski. Kasnije, tokom vikenda, kad je prošla tenzija, normalno smo koristili srpski i svi su nas lepo prihvatili.

Tokom probijanja kroz masu hrvatskih navijača jedan Raškovićev prijatelj se izgubio, što je bila najnapetija situacija.

- Bili smo bukvalno u grotlu njihovih navijača na ulici i u jednom trenutku shvatimo da smo izgubili prijatelja, koji se zove Nikola. Nismo hteli tako da ga zovemo, već smo počeli da se deremo: „Stipe, Stipeee...“ On je čuo kako neko viče i kad je video da smo to mi, došao je do nas i rekao: „Dobro ste to smislili“. Svi smo se smejali. Da su slučajno shvatili da smo iz Srbije, bacili bi nas u Jadran.

Grupica srpskih navijača bila je smeštena u jednoj od loža „Spaladijum arene“, gde su istakli i trobojku.

- Protiv Hrvatske nas je bilo 11, a protiv Švedske devetoro, sve zajedno s ljudima iz ambasade i članovima Rukometnog saveza. Na susretu protiv Hrvatske u loži je bila naša zastava, ali su nam prišli neki momci i rekli nam da je sklonimo. Nisu nam pretili, niti nas psovali, već su samo rekli da je skinemo. Međutim, odmah se tu pojavilo obezbeđenje, sklonilo ih i do kraja nije bilo nikavih problema, a protiv Švedske smo čak mogli i da aplaudiramo kad damo gol. Bilo je opuštenije - kaže Rašković.

Domaćini sakrili auto

Stavro i njegovi prijatelji su u Split došli privatnim automobilom srpskih registarskih tablica, a u njegovom kamufliranju su im dosta pomogli domaćini.

- Kola su nam sve vreme boravka u Splitu bila parkirana na ulici. Međutim, naši domaćini su ispred i iza njega parkirali svoje automobile, tako da niko nije mogao da vidi srpske tablice. Govorili su nam da ne treba da brinemo, ali smo se svakako obezbedili na ovaj način - otkriva Rašković.