U tu kategoriju naravno ulazi i opušgtanje uz muziku, a kako tradicija nalaže i ovo godine je odabrana himna priprema. Nekako spontano se došlo do toga da je to pesma “Šta će ti pevačica”, koju izvode MC Stojan, Jana i Đani, a glavni hit su stihovi “Šta će ti pevačica, skupa kola, nakit i parfemi, šta će ti pevačica, kupiće ti Stojke bentli”.

Očekivano, najviše se peva u prisustvu reprezentativnog golmana Vladimira Stojkovića.

- Nisam ranije znao za tu pesmu, tek sam je ovde čuo prvi put. Mc Stojana zovu Stojke, pa su zato reči takve, da ne pomsili neko da sam ja taj Stojke iz pesme - kroz smeh kaže prvi čuvara mreže Partizana i nastavalja:

- Napravila se dobra fora oko te pesme i slušamo je ovde na Kipru. Ne znam zaista da li je to hit po diskotekama i klubovima u Beogradui, ali kad se vratimo odavde, sigurno ću je kad izađem, ispoštovati na neki način, samo još ne znam kako.

Nepisano pravilo kaže da svaki novi igrač koji dođe u neki klub kao neku vrstu inicijacije mora pred svim saigračima i stručnim štabom da otpeva neku pesmu, a onaj koji je u Partizanu zadužen da organizuje taj trenutak je upravo Stojke.

- Ne znam hoće li neko otpevati baš tu pesmu, jer svaki igrač to sam bira, a to se radi da bi se jačao timski duh i toga ima svuda. Sećam se kad sam došao u Nant pevao sam pesmu Beograd od Cece, a mesecima posle toga jedan saigrač iz Maroka je svaki put kad prođe pored mene pokušavao da otpeva taj refren. Možete zamisliti kako je to bilo smešno. Kad sam stigao u Notingem forest, Nikolas Bertner i ja smo zajedno prošli kroz to i to tako što smo se dogovorili da on peva, a ja đuskam. On je uzeo telefon, pustio neku pesmu preko "jutjuba" i pokušavao da peva, dok sam ja stavio kačket na glavu i đuskao. Bilo je jako smešno. Dugo sam imao i taj video snimak , ali mi se pokvario telefon i sad ga nemam.

Tokom dugih priprema fudbaleri vreme obično prekraćuju igrajući karte ili Soni plejstejšn, a Stojke ističe da više preferira ovo prvo.

- Uh, često igramo „mau-mau“. Dogodi nam se da sedimo po pet šest sati i ne radimo ništa drugo. To je jako pokvarena igra, pa se događaju nervoze, svađe, hvatanje za ruke u fazonu: „Čekaj brate, stani, ne može tako...“. A, zapravo suština je u tome da nekoga iznerviraš. Imam drugara s kojim često igram i od njega uvek tražim da bude poremećeni kengur, a to ga izluđuje. I onda, kad izgubi mora da ustane i skače kao kengur, ali ne normalno, nego da se iskrivi, kao da je poremećen. Maskriram ga i dovodim do ludila - uz smeh prepričava Stojković.

Rukavice - prokletnice!

- Desilo mi se jednom u omladincima da sam otišao na utakmicu i da sam zaboravio rukavice. To je bilo strašno. Sećam se na SP u Južnoj Africi da nisam mogao da branim u rukavicama proizvođača sa kojm sam imao ugovor. Jednostavno, nisu mi odgovarale, lopta klizi, ne mogu da je uhvatim. I onda pred utakmicu uzmem druge rukavice, ofarbam ih kao da su te, ali naravno da su me provalili. Pretili su da će me tužiti i prijaviti FIFA, pa sam na sledećoj utakmici, ipak, morao da branim u njihovim.

Kao klinac - šahista!

- Igrao sam kao mlađi šah, stvarno sam ga voleo, jer te unapređuje, tera na razmišljanje i razvija inteligenciju. Ali, bavim se fudbalom, adrenalin je nešto što me pokreće i teško je da se prebacite na nešto što je tako usporeno. To je potpuni kontrast. Ovde si uvek u nekom spidu, a šah je mirnoća. Fudbaleri kad završe karijeru imaju baš taj problem što više nema adrenalina koji ih je vodio ceo život.

Soldada učio engleski

- Roberta Soldada sam učio engleski dok smo bili u Hetafeu. To baš nije bilo lako. Španci imaju tu mekoću u izgovoru i kad on nešto kaže, ništa ga ne razumeš. Jako je bilo smešno slušati sve to. Što je najgore, on je kasnije otišao u Totenhem - rekao je Stojković.