Igra se širom Centralne Azije (Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan), prenet je čak i u Ameriku, a u Avganistanu je nacionalni sport!

Za vreme talibanske vlasti u toj državi "bacanje koze" je bilo zabranjeno, jer se smatralo nemoralnim, a sada se ponovo igra. U prošlosti "utakmica" je mogla da traje i nekoliko dana, ali današnje imaju vremensko ograničenje. I na programu su, uglavnom, petkom, uz prisustvo hiljada navijača.

Avganistanska olimpijska federacija je regulisala pravila, koja podrazumevaju da je teren kvadratni 400 puta 400 metara, da se svaki tim sastoji od 10 jahača, ali samo pet iz svakog tima može da igra u jednom poluvremenu koje traje 45 minuta. Pauza je - pogađate, kao u fudbalu - 15 minuta, a igru nadgleda sudija.

Čapandazi (igrači buzkašija) nose tešku odeću da bi se zaštitili od udaraca bičem ili čizmama suparnika, a glavu čuvaju i starim sovjetskim tenkovskim kapama!

Postoje dve vrste buzkašija. Tudabarai je jednostavniji, cilj igrača je da samo zgrabi kozu i pobegne od drugih, krećući se u bilo kojem smeru. U Karajaiju, međutim, konjanici moraju da nose trup (puni se peskom da bi bio teži) oko zastave na jednom kraju terena, a onda da ga bace na drugom kraju u krugu za bodovanje ("Krug pravde").

Pobednički tim dobija nagradu, ne obavezno novac, a najbolji čapandazi su sponzorisani od bogatih Avganistanaca. Takođe, konji su obično u vlasništvu bogataša.