Možete li da zamislite stranca koji je najzaslužniji za objavljivanje knjige o jugoslovenskoj košarci na srpskom jeziku, koji govori srpski i navija za Crvenu zvezdu kao da je odrastao na Dorćolu?  Italijana koji posećuje Sabor trubača u Guči redovnije nego neko ko je rođen u obližnjem Čačku. Čoveka koji redovno obilazi enklave sa srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji i, iako je katolik, sa njima provodi najveće i najradosnije pravoslavne praznike... 

Predstavljamo vam novinara Alesandra Gorija, rođenog u Udinama. On je pomogao Serđu Tavčaru, slovenačkom novinaru, da realizuje projekat, prevede na srpski i nađe izdavača za objavljivanje knjige "Kako je Jugoslavija osvojila svet". Knjiga, kako joj sam naziv kaže, govori o slavnim danima klupske i reprezentativne košarke na ovim prostorima od 1950. do 2010. godine.

- Kao mladić sam gledao TV Kopar, na kojem su prikazivani košarkaški i fudbalski mečevi jugoslovenske lige. Tada sam zavoleo Crvenu zvezdu, za koju i dan-danas navijam - započeo je Alesandro razgovor za „Alo! Sprint“.

Kako sam zavoleo Crvenu zvezdu

Zavoleli ste Crvenu zvezdu kada je jugoslovenska televizija emitovala signal u Italiji. Kada ste premijerno posetili Srbiju i odgledali Zvezdinu utakmicu?

- Prvi put sam u Srbiji bio 1991. godine, kada je Zvezda igrala polufinale Kupa evropskih šampiona sa Bajernom. Bio sam na "Marakani", a kada sam osetio atmosferu, morao sam da otputujem i na finale u Bari. Ništa impresivnije u životu nisam osetio do tada, a posle finala 1991. odlučio sam da svake sezone gledam Zvezdu u evropskim takmičenjima, kao i u večitim derbijima sa Partizanom.

Uspeo sam da savladam srpski jezik

Kasnije je Zvezda imala mnogo uspona i padova?

- Nismo imali sreće u poslednje vreme, 10 godina Zvezda nije igrala grupnu fazu evropskih takmičenja. Ove godine igramo Ligu Evrope i bio sam na svim mečevima na „Marakani“, čak sam i u Keln putovao. Svaku utakmicu gledam sa severa i znam mnogo Zvezdinih pesama.

Odlično govorite srpski jezik. Kada ste ga i kako naučili?

- Dopao mi se vaš narod i rešio sam da naučim jezik. Dolazio sam u posete prijateljima, ne samo kad su Zvezdine utakmice na programu, nego kad god bih imao vremena. Niste u pravu, ne govorim baš odlično srpski. Malo mešam padeže, ali za to su krivi moji prijatelji iz Niša i sa juga Srbije. (smeh) Na početku mi je bilo teško da savladam jezik, ali sam bio uporan.

Zbog Srbije sam išao u Afriku

Osim što gledate Zvezdu, redovno gledate i fudbalsku reprezentaciju Srbije?

- Obavezno! Išao sam u Južnu Afriku 2010. na Mondijal da bih bodrio Srbiju. Tada ste imali strašnu ekipu, šteta što niste otišli dalje od grupne faze.

Išli ste u Južnoafričku Republiku da gledate Srbiju, a ne Italiju? Obožavate i Guču?

- Naravno. Bio sam na Saboru trubača 12 puta u poslednjih 16 godina. To je neviđeno ludilo. Toliko mi se dopalo i bio sam inspirisan da napravim dokumentarni film „Trubačka republika“, koji traje 22 minuta.

Često ste boravili na Kosovu i Metohiji?

- Obišao sam mnogo gradova, pa i sela u Srbiji. Skoro svaki deo, pa i Kosovo. Prvi put sam otišao sa prijateljima, video sam kako ljudi tamo žive i uvideo da nije sve onako kako se predstavlja u medijima. Nisu Srbi, a naročito ne na Kosovu, toliko zli kako se misli u Evropi. Vodio sam dosta prijatelja Italijana na Kosovo da vide kakva je to katastrofa i kako ljudi žive u enklavama. To je zaista tužno, zavoleo sam te ljude dole, sad sam bio za pravoslavni Božić u Dečanima. Volim da odem dole i kad se vratim u domovinu, predstavljam Srbiju u najboljem mogućem svetlu.

Nisam pravio sra*a u Đenovi

Bili ste na čuvenom meču u Đenovi između Italije i Srbije, svedočili ste onim neredima na tribini?

- Da, bio sam i to sa srpskim navijačima. Ulaznice su mi obezbedili prijatelji koji mi ih za većinu mečeva nabavljaju. Bio sam na dvadesetak metara od Ivana Bogdanova i momaka koji su učestvovali u neredima, ali ja nisam pravio sra*a. (smeh)

Osećam se kao Srbin!

Šta ste probali od srpskih specijaliteta?

- Bukvalno sve. Od nezaobilazne šljivovice i mnogih drugih rakija i vina, do jela. Probao sam vaše sireve, kajmak, razne vrste domaćeg suvog mesa, prasetinu, jagnjetinu, ajvar... Srbi stvarno umeju da uživaju, da se opuste. Imaju dušu. Fasciniran sam i u njihovom društvu osećam se pravim Srbinom, iako sam rođen u drugoj zemlji i nemam srpskih gena.