Bobanov potez koji je tada obišao svet i nekako označio početak raspada SFRJ za medije širom planete i danas je interesantan iz više razloga.

"Tu nisam bio sam, puno se ljudi u Hrvatskoj u tom istorijskom trenutku poistovetilo sa mnom. Ja sam bio samo jedan od tri ili pet hiljada mladića koji je mislio isto. Samo, ja sam bio desetka Dinama, kapiten i mlada zvezda ekipe. Nisam napravio ništa više ili manje od ostalih tog dana na stadionu. Do tada smo živeli u strogom režimu, gotovo paklu. A sve to je bila naša velika volja za slobodom. Bih li to ponovio? Uvek", priznao je Zvonimir Boban.

Šta je Jugoslaviji nedostajalo da osvoji Svetsko prvenstvo?

"Teško pitanje. Mi smo bili blizu tome s Hrvatskom 1998. godine, a u istoriji su verovatno postojale i generacije koje su bile bolje od nas. Mi smo u pravom trenutku imali patriotski naboj, veliku odgovornost prema svom narodu koji je u ratu pretrpeo toliko toga. Imali smo veliko zajedništvo, bili smo više od obične ekipe, ali imali smo i jako dobre igrače."

Bobanu je to Svetsko prvenstvo 1998. godine bilo jedino u karijeri.

"Naravno da mi je žao što 1990. godine nisam mogao da igram na Mondijalu u Italiji, tada sam bio suspendovan. To sam prihvatio, život ide dalje. Jugoslavija je tada odigrala dobar turnir, tamo su bili igrači iz moje generacije poput Prosinečkog i Jarnija koji su igrali jako dobro, dokazali se na velikoj sceni".

A 1994. godine?

"Tu nije bilo nikakve mogućnosti za nastupom, to su bile najteže godine rata u Hrvatskoj. Gledao sam kako Romario i društvo pobeđuju Italiju i osvajaju Svetsko prvenstvo. Tada sam već igrao u Italiji, pa naravno i navijao za brojne saigrače iz Milana. Za fudbal je uvek dobro kada pobeđuje Brazil, ali za mene je to bio tužan dan jer su mi prijatelji poput Barezija i Maldinija bili poraženi u velikom finalu".

Uspomena iz Francuske?

"Prvo se setim osvojene bronze, što je za malenu zemlju poput Hrvatske veliki uspeh. No, onda se setim i polufinalnog duela s Francuskom u kojem sam baš ja napravio veliku grešku. Poveli smo u toj utakmici, a ja sam kao kapiten vikao na celu ekipu da moramo da budemo skocentrisani. A ja sam napravio grešku koja nas je koštala izjednačujućeg pogotka. I to samo minut nakon našeg vođstva. Izgubili smo, a ja sledeća četiri dana nisam mogao da jedem, ništa nisam pio, ma verovatno nisam ni oka sklopio. Srećom, u dvoboju za treće mesto smo pobedili Holandiju pa je sve bilo mnogo lepše".

Podseća li vas neki fudbaler danas na vas?

"Ima puno igrača koji mi se sviđaju, ali ne mislim da podsećaju na mene. Ko mi se sviđa? Mesi je s druge planete, Nejmar se sjajno razvio u Barseloni, Kristijano Ronaldo je takođe pravi fenomen. Mbape može puno da napreduje i postane prava zvezda, a tu je i Modrić. Ne zato što je Hrvat, već je vrhunski igrač, on drugačije vidi samu igru".