Legenda Partizana u razgovoru za "Alo!" otkriva svoj odnos s prvim čovekom saveza Slavišom Kokezom, način na koji praznuje Praznik rada i šta misli o selektoru Mladenu Krstajiću.

Šta za vas znači Prvi maj?

- Potičem iz posleratne komunističke porodice i za mene je taj praznik uvek bio važan. Uz to, uvek sam se radovao datumima zbog kojih ne moram da idem u školu. Kao igrač Proletera voleo sam da odem u svoje Lazarevo i da okrenemo jare i igramo fudbal na male golove "četiri na četiri". To je bilo uživanje - kaže Bjeković.

Kako danas slavite?

- Zbog obaveza u FSS morao sam da otkažem odlazak u Lazarevo, ali biće vremena. Ovde u Beogradu ne možemo da pravimo pečenje, ali ćemo ga doneti. Mada, najlepše od svega je taj period pečenja i ono kad onako vruće, još na ražnju, kidate komad po komad, ali mi obično zabranjuju da priđem dok se ne završi.

Poziv u FSS kao da vas je iznenadio, pa ste morali da se odreknete tradicije?

- Iskren da budem, jeste, ali kad je došlo to toga da se predsednik Slaviša Kokeza i ja vidimo i razgovaramo, dogovorli smo se bukvalno za deset minuta. Smatram da je ovo kruna moje karijere i pokazatelj da sam za pola veka rada u fudbalu uradio nešto dobro.

I koja su vaša zaduženja?

- Trebalo bi da budem spona između ekipe i rukovodilaca. Da pomognem sportskom sektoru u svakom mogućem smislu. Pre svega A reprezentaciji, a potom i klubovima. Ne mislim samo na Partizan i Zvezdu, nego i na sve druge klubove. Svima stojim na raspolaganju.

Kritikovali ste smenu Slavoljuba Muslina, a sad ste potpredsednik FSS?

- Muslin je moj veliki prijatelj i izuzetno ga cenim. Nisam se ja nikome javaljao, već su ljudi mene zvali i pitali me šta mislim o tome i ja sam rekao. Na kraju se ispostavilo da je cela sportska javnost imala identično mšljenje. Znate, ja nemam problem da kažem da sam pogrešio, ali nažalost, više puta sam bio u pravu nego što sam promašio.

A gde ste pogrešili?

- Evo, neka bude ono najsvežije. Đorđe Ivanović mi se svideo još dok je kao igrač Spartak igrao protiv Partizana i bilo mi je drago kad je došao u Humsku. Međutim, na početku sezone bio je vrlo loš i počeo sam ozbiljno da sumnjam u njega. Pomislio sam da nije za crno-bele, ali me je demantovao. I to ne zbog dva gola Radničkom, već zbog poslednjih nekoliko mečeva. Eto, pogrešio sam što sam sumnjao u njega.

Vašim dolaskom u FSS polako se pravi balans između partizanovaca i zvezdaša?

- Taj ključ, da svih treba da bude podjednako, bio je zastupljen u staroj Jugoslaviji, a mislim da ga sada nema. Nije važno ko odakle dolazi, već samo da li može da pomogne. Što se mene tiče, može neko i s Marsa da bude, samo da vredi.

Koliko je tačna tvrdnja da ste u FSS došli zbog Mladena Krstajića?

- Ne mislim da je to razlog i da bih mesto potrpedsednika FSS dobio i da je selektor neko drugi. Podatak da je on tu za mene samo je bio još jedan pokazatelj da treba da prihvatim tu ponudu.

Ipak, vi ste izmislili Krleta? Je li istina da prilikom dolaska u Partizan nije tražio ništa?

- Istina je. Došao je na sastanak i rekao: "Nemam nikakve uslove. Vi ponudite šta možete, za mene je čast da igram u Partizanu". Na kraju je dobio stvarno dobre uslove. Pratili smo ga dugo, želeli su ga Zvezda i Vojvodina, ali je on hteo da dođe kod nas. Međutim, u početku nije bio toliko dobar, pa sam rekao saradnicima: "Ko je bre ovog doveo u Partizan?"

Ko ga je doveo?

- Pa, ja! Preporučili su mi ga prijatelji i odmah se videlo da je reč o velikom igraču. Trebalo mu je vremena da se navikne na Partizan, a onda je postao institucija. On je veliki igrač i veliki čovek. Aktivno sam bio uključen i kod njegovog povratka u klub, kao i prilikom imenovanja za sportskog direktora. Želeo sam da on i Aleksandar Stanojević budu rešenje za duži period, kao što smo bili Ljubiša Tumbaković i ja, ali nije to ispalo onako kako je trebalo - kaže Bjeković.

Da li ste u kontaktu s bivšim igračima?

- Sa svim bivšim igračima sam ostao super, a mnogi od njih i danas navraćaju kod mene. Kad ih pitam šta će da piju, a oni zatraže sok, ja im kažem: "Sad pijete sok, a dok sam bio direktor, jurio sam da vam otimam čaše s viskijem iz ruke" - smeje se Bjeković.

Koja je tajna da sa 70 godina izgledate tako vitalno?

- Mnogi ne veruju da imam toliko godina, verovatno mi je takva genetika. A što kaže naš narod, nije mi dobra samo fasada, nego sam i iznutra zdrav. Vežbam redovno, najmanje tri puta nedeljno i dosta šetam - kaže Bjeković