Nekadašnji istaknuti rukovodilac kluba, čiji je dom nekadašnji stadion JNA, ministar u Vladi Srbije i potpredsednik SPS-a Branko Ružić za "Alo!" Sprint, jedini sportski magazin u Srbiji, govori o učinku fudbalske reprezentacije Srbije na Mondijalu u Rusiji, osvojenim titulama u FK Partizan, ali i otkriva kako je zaista kupljen Vladimir Stojković, kao i u kakvim je odnosima sa Mladenom Krstajićem i Fadiljom Vokrijem.

Kada je 2010. Vladimir Stojković kao golman, čije su ime delije tetovirale na koži i izgovarali kao božje, potpisao za FK Partizan, dogodio se pravi i najveći fudbalski zemljotres.

Navijači su mu okrenuli leđa, dogodilo se šta se dogodilo u Đenovi, reprezentacija, koju je s klupe predvodio Vladimir Petrović Pižon, ostala je bez učešća na Evropskom prvenstvu, a sve ostalo je istorija.

Bili ste funkcioner kada je Vladimir Stojković kao bivši igrač Zvezde došao u Partizan. Kako se to zaista odigralo?

"Tada smo pokojni Darko Grubor, Dragan Đuirić i ja bili na izvlačenju grupa za Ligu šampiona i Stojke je tada kontaktirao s nama i iskazao interesovanje da dođe u Partizan. Znate, kada imate takvog odličnog golmana kao što je on, onda tu nema razmišljanja. Gledali smo pre svega kvalitet. Pritom, nije to bio direktan transfer iz Crvene zvezde, a i radilo se o interesu srpskog fudbala. Naravno da smo konsultovali i navijače. Oni su prve tri-četiri utakmice pevali: "Ti si prvi golman, Radiša", ali posle su videli i prihvatili Stojketov kvalitet i da on na kraju pobeđuje sve neverne tome. Da nije bilo Stojketa, Srbija bi teško otišla na Svetsko prvenstvo, a i Partizan ne bi igrao Ligu Evrope da nije njega. Inače, to nije prvi takav prelazak. Jeste specifično, jeste teško, ja navijače razumem, ali to je fudbal. Setite se Milka Đurovskog, pa Čava Dimitrijević, koji je otišao iz Partizana u Dinamo. Nema gore stvari sem da ode u Zvezdu (smeh). Velikim igračima se takve stvari praštaju obostrano, čak i navijački".

I Zvezda ima dobrog golmana?

"Odličan je Borjan i kao golman i kao sportista, ali da se našalim, i on je preko supruge koja je ostavila trag u Partizanu na neki način povezan sa onim što večiti i predstavljaju, a to je jedinstvo Srbije".

Šta ste uradili kao funkcioner u FK Partizan?

"Reći ću samo da smo kao klub za pet godina uzeli sedam ili osam pehara, kako u Prvenstvu, tako i u kupu. Izjednačili broj titula sa večitim rivalom prvi put u novijoj istoriji i igrali smo evropska takmičenja u skladu s mogućnostima.

Koji pehar vam je najdraži?

"Partizan mi je ljubav, kao što je zvezdašima Zvezda. Meni su svi pehari dragi i važni. Najdraži momenat bio mi je u Briselu kada smo izbacili Andrleht i ušli u Ligu šampiona. Tada nas je i bog pogledao... Legenda, Radiša Ilić na golu, pola tima nismo imali, Moreira nije igrao, trener Stanojević ga je s pravom sankcionisao. Šta da vam kažem. Mi smo skromne novce uložili u taj tim i ušli smo u Ligu šampiona, dragocen doprinos su dali Kleo, Sale Ilić i Ilijev, a tek posle je došao Stojković. To mi je bio momenat sa najviše emotivnog naboja. Mogu reći da je ta ekipa tada bila po kvalitetu slabija od mnogih drugih ekipa koje su kasnije igrale u Partizanu, pa čak i od ove današnje. Danas Partizan ima dobro plaćene pojedince, mi tada kao uprava nažalost to nismo mogli sebi da priuštimo".

Dobar ste prijatelj s Fadiljom Vokrijem, hoćete li možda s njim da gledate SP u Rusiji?

"Sa njim mogu da gledam šta god poželim. Gledali smo zajedno Skenderbeg-Partizan. Sa njim se čujem veoma često. Sad kada je bio derbi, čuli smo se u poluvremenu, pa smo komentarisali kako je ko igrao. Sada je, nažalost, Partizan na derbiju pokazao posle mnogo godina gotovo ništa. Ali, dogodi se loš dan. Inače, sa Vokrijem mogu da idem na kraj sveta. Ne ulazimo u te političke priče, meni je važno ko je kakav čovek, a Vokri je Čovek, iznad svega. Svakako da se ponekad šaljivo peckamo oko njegovog i mog oficijelnog statusa, ali isključivo među nama, jer čim se uđe u mulj politike, takve stvari postaju preosetljive za hendlovanje. A zbog politike prijatelje ne gubim, niti ću. Kao klinac bio sam zaljubljen u njega i sada smo veliki prijatelji. Ponosan sam na to prijateljstvo".

Kakve šanse dajete Srbiji u Rusiji?

"Kada pogledamo pojedinačni kvalitet igrača na koje računa selektor Krstajić, mislim da ne odudaramo mnogo od velike većine timova koji će biti na SP u Rusiji. Ne možemo da se poredimo na primer sa Brazilom, Španijom, Nemačkom, ali u susretima sa Švajcarcima i Kostarikom možemo da se nosimo i da imamo lepe šanse za prolazak grupne faze. To je ono što očekujem, ali fudbal je čudna stvar, kako ono kažu "lopta je okrugla". Sve je, dakle, moguće".

Ko bi mogao da bude odlučujući tas na vagi u srpskoj reprezentaciji?

"Imamo dva odlična golgetera Mitrovića i Prijovića, koji svojim individualnim kvalitetom mogu da odluče svaki meč. Odbrana i sredina terena su sjajni. Zaista verujem u ove momke".

Da li biste mogli da odredite prvih 11 reprezentacije?

"Neću Krstajiću da uzimam hleb. On je odličan pre svega čovek, a i fudbaler. Neko će reći da nije iskusan, ali ja se s takvom konstatacijom ne slažem. Mislim da je pravi čovek na pravom mestu. Nadam se da će mu se poklopiti kockice i da će sve to iskoristiti za neke buduće angažmane".

Nekada ste blisko sarađivali sa selektorom Krstajićem u Partizanu?

"Mi smo bili saradnici, ali je tada bio sportski direktor. Mnogo mi je drago da je počeo da se bavi ovim poslom, a da se više ne bavi funkcionerskim (smeh)".

Hoćete li da kažete da mu posao sportskog direktora nije najbolje išao?

"Neću. On zna najbolje kako mu je išao. Pruženu šansu je tada iskoristio. Prekratko je ta šansa tada trajala, jer je on dosta emotivan i čvrstog karaktera. Neke stvari su ga tada naterale da se povuče. Posle je preuzeo Radnik iz Bijeljine i pokazao da sa mnogo manjim budžetom može da napravi uspešan kolektiv. Ja sam imao čast da odem na proslavu tog kluba i bilo mi je drago da me je pozvao. Upravo zbog toga što su novine bile pune natpisa da nismo u dobrim odnosima".