Za malo više od mesec dana, konkretno 17. juna, „orlovi“ će se u premijernom meču na Svetskom prvenstvu u Rusiji sastati sa reprezentacijom Kostarike. Površne analize o kvalitetu i mogućnostima ove južnoameričke selekcije, koja je na prethodnoj planetarnoj smotri 2014. godine bila možda i najveće iznenađenje, uveliko su počele.

Ipak, „Alo Sprint“ se neće baviti pretpostavkama, već se oslanja na kredibilitet. Zbog toga reč dajemo Nemanji Milinčiću, skautu i analitičaru fudbalske reprezentacije Srbije.

Kada sa 29 godina postaneš deo stručnog štaba A reprezentacije, a pritom nisi imao zapaženu igračku karijeru, dokaz je da zaista vrediš.

- Postao sam 2015. godine diplomirani profesor sporta na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu. Tokom studiranja sam paralelno završavao UEFA B i C licence, dok sam u međuvremenu stekao i zvanje trenera sa A licencom. Imao sam sreću, zahvaljujući profesoru Aleksandru Jankoviću, da sarađujem sa Aleksandrom Stanojevićem, Vladimirom Vermezovićem, Avramom Grantom, Sa Pintom, kojima se u tom vreme dopao naš fakultetski program „DIF skauting tim”. Put me je vodio od BSK Borča, preko Rada, OFK Beograda, gde sam sarađivao sa Pižonom Petrovićem i Švabom Đurđevićem, do slovenačkog Kopra i kadetske reprezentacije Srbije, gde sam radio sa Milanom Obradovićem… Usledio je poziv Crvene zvezde, gde takođe obavljam funkciju skauta i analičara, a zatim i ono najvažnije - selektora Mladena Krstajića - počinje priču za “Alo Sprint” Nemanja Milinčić.

Koja su tvoja zaduženja u stručnom štabu?

- Primarno, analiza i skauting naše i protivničke ekipe. Jedna analiza može da traje baš dugo, to je čist fanatizam, kada tražiš i rovariš informacije do besvesti. Igrači su ti kojima se prezentuje finalni proizvod. Sve što saznam sažvaćem u nekoliko tačnih, preciznih i konkretnih rečenica kako ih ne bih previše opterećivao. Informacije crpim iz softverskih programa koji se profesionalno bave skautingom i analizama fudbalera, grupno i timski. Ti program mi dosta olakšavaju da dođem do podataka. Inače, skauting ima četiri vida: individualni, timski, grupni i skauting trenera.

Skaunting trenera?

- Nije isti skauting, na primer, za Lalatovića i Đukića. U pitanju su dve totalno drugačije ličnosti. Gledaš kako taj trener reaguje, da li protestuje, da li vrši pritisak na sudije, da li provocira, kada i zašto vrši izmene.

Šta podrazumeva timski skauting?

- Postoje standardne situacije. U našoj reprezentaciji ih ima deset. Sistem igre, početak napada, organizacija napada, završnica, ofanzivna promena poseda ili tranzicija, organizacija odbrane, defanzivna promena poseda i organizacija prekida. Analiziramo sve, od početka napada, kada je golmanu lopta u rukama i na zemlji, do situacija kada protivnik kreće u organizaciju akcije iz auta. Svaka standardna situacija ima svoje klasifikacije, koje koristimo u zavisnosti od protivnika i njegovih različitosti. U našem timu postoje i stručnjaci za statističke podatke. Ogromna je razlika između Kostarike, Švajcarske i Brazila.

Šta možeš da nam kažeš o prvom protivniku na Mondijalu - Kostariki?

- Razlikuju se po mnogo čemu od Švajcaraca, „komšija“ iz Evrope. Analiza uzima u obzir sve, pa i geografske, sociološke i kulturološke različitosti. Opširno smo ih analizirali, od prijateljskih mečeva do onih na najvišem nivou. Kostarika je karakterna ekipa koja insistira na svojoj ideji do poslednjeg minuta. Ne smemo da se opustimo protiv njih ni sekundu. Igraju u sistemu 5-4-1, ali imamo prostora da ih ugrozimo. Brajan Ruiz iz Sportinga je glavni igrač i na njega treba obratiti posebnu pažnju. Levonog, visok, sposoban... Slabe tačke? Na to pitanje odgovaram samo selektoru Krstajiću.

A kakvi su Švajcarci?

- Selektor Petković ih vodi tri godine, znamo njegov princip rada i kakve mehanizme praktikuje u odbrani i napadu. Pratimo razvoj njegovog tima, da li menja zahteve, da li se ponavljaju standardne situacije, a imali smo i potvrdu nekih tvrdnji gledajući njihove dve poslednje utakmice. Angažovao sam tri skauta, Branimira Mićovića, Zorana Filipovića i Bojana Leontijevića, koji su direktno zaduženi za praćenje Kostarike i Švajcarske. Oni mi na dnevnom nivou šalju informacije o njima. Prate se njihovi mediji, obaveštenja, učinak ključnih igrača kada nastupaju za klubove. Bilo bi sebično kada bih rekao da radim sam. Švajcarci su ekipa zapadne discipline i balkanskog mentaliteta. Igraju u formaciji 4-2-3-1 sa jasnim principima već tri godine. Tandem po desnom boku Lihštajner-Šaćiri svakako je najveća pretnja. Na meču sa njima biće ključna orijentacija u obrani. Moraćemo da odigramo taktički perfektno u defanzivi, kako bi sve njihove mehanizme igre anulirali i iskoristili loše taktičke stvari.

Šta možeš da nam kažeš o Brazilcima?

- Koliko god čudno zvučalo, analizirali smo i naše prednosti u odnosu na selekciju Brazila, ekipe koja ima najbolje bekove na svetu. U modernom fudbalu bekovi su krila, igrači koji imaju zapažene uloge u ofanzivnom delu. To je samo jedna od stvari koja njihov tim čini kvalitetnim. Izlišno je pričati od individualnim mogućnostima Nejmara, Firmina, Kutinja, Žezusa… Iskreno, voleo bih da meč sa njima nema nikakav takmičarski značaj.