Kao što i dolikuje dobrim moreplovcima, ostatak posade će ga ispratiti uz šampanjac i počasne plotune sa severne tribine. Dobroćudni Holanđanin surinamskog porekla je, kao prvi kapiten stranac u istoriji našeg najtrofejnijeg kluba, ostavio neizbrisiv trag.

U razgovoru za „Alo! Sprint“ iskreno, na ivici suza, kapetan Mič govori o svom najlepšem putovanju u karijeri, o klubu koji mu je prirastao za srce i ljudima sa kojima bi dočekao starost.

- Ako već pričamo o kapetanu i mornarima, mogu da kažem da smo imali olujno vreme ove sezone. Odradili smo odličan posao otkako smo zaplovili u kvalifikacijama, pa do prve luke u kojoj smo se usidrili - grupne faze Lige Evrope. Stigli smo čak i do nokaut faze. Blagosloven sam što sam bio kapiten Crvene zvezde.

Na pusto ostrvo u dresu Zvezde

Šta bi poneo na pusto ostrvo? 

- Ne bi mi trebalo puno toga, ali ako me pitate za dve osnovne stvari s kojima bih se osećao lepo, to su onda trofeji koje sam osvojio i, naravno, dres Crvene zvezde!

Žao ti je što odlaziš?

- Neću lagati, srce me boli zbog rastanka. Zahvalan sam upravi Crvene zvezde, navijačima, trenerima, svima koji su me podržavali. Bila je to zaista lepa plovidba ove tri godine. Ispostaviće se - moj najbolji potez karijeri. Zvezda mi je mnogo pružila. Za tri godine osvojio sam dve titule, oprobali smo se i na evro-sceni, bio sam prvi stranac kapiten, oborio sam rekord po broju nastupa nekog stranca u dresu Zvezde, dva puta sam bio u najboljem timu sezone, stekao mnogo dobrih prijatelja... Podrška i poštovanje koje sam dobijao na ulici, to je nešto što bi svako poželeo da doživi. Ipak, ništa ne bi bilo isto da nije bilo mojih mornara koji obavljaju poslove na palubi. Dugujem im veliku zahvalnost.

Iskreno, zbog čega napuštaš Zvezdu?

- Ne bih voleo da me navijači shvate pogrešno, ali bez obzira na to da li nešto mnogo zavolite, kao što sam ja Zvezdu, ovo je ipak moj posao. Zvezda nije mogla da prihvati moje uslove i ambicije kao fudbalera. Igrao sam ovde tri godine i, bez obzira na novac, ima i drugih stvari koje želim da ostvarim u životu. Želim na pređem na viši nivo. Takva mogućnost će mi se otvoriti posle pauze koja sledi. Jednostavno, pregovori su ušli u ćorsokak i to je jedini razlog. Najveći razlog je, u stvari, to što želim da igram u novoj ligi i da se oprobam na višem nivou i u novoj zemlji. Stekao sam ovde status, ali želim da se za moje ime zna i u drugim zemljama. Gde god to bilo, u Africi, Engleskoj, Rusiji, Japanu, Kini, Dubaiju...

Gde ćeš ploviti dalje?

- Iskreno, i dalje sam na Zvezdinom brodu i nisam se odlučio za sledeću destinaciju. Ne znam na koji ću se brod ukrcati i kakvo će tamo vreme biti. Pre svega mislim da svi zaslužujemo odmor i da napunimo baterije za dalje pustolovine.

Drago mi je što je Surinam povukao priznaje Kosova!

Tvoja objava na Instagramu nakon što je Surinam povukao odluku o priznanju Kosova naišla je na oduševljenje u Srbiji. Koliko u stvari znaš o situaciji u južnoj srpskoj pokrajini?

- Iskreno, ne puno. Međutim, posle pomenute objave na Instagramu video sam mnogo pozitivnih, ali i negativnih reakcija. Bilo mi je drago što je moj Surinam uradio takvu stvar i što je postojala konekcija između Srbije i moje zemlje u tom trenutku i to je jedini razlog zbog koga sam to učinio.

Koji su bili najveći problemi na fudbalskom moru ove sezone?

- Kada smo uplovili u evropske vode i kada smo bili blizu željene destinacije, desio nam se „Titanik“! Mnogi su smatrali da smo imali sreće u Ligi Evrope, ali nije baš tako. Sreća ne dolazi po tebe, moraš mnogo da radiš da bi je zaslužio. Talasi su, ispostavilo se, bili preveliki u Rusiji. Ali kada se sve sabere i oduzme, bila je to jedna veoma lepa ruta kojom smo putovali.

Da li ste tokom ove sezone nailazili na pirate?

- Sami sebi smo bili najveći problem. Gusari nisu mogli da nas poraze. Za ove tri godine nikada nismo imali velikih problem. Imali smo uspone i padove, to je normalo. To što smo nekada između sebe ratovali znači da smo se mnogo voleli. Evo, ja sa mojom ženom često ratujem, zato što je volim. Da se ne svađamo, to bi značilo da me nije briga za nju i da sam ravnodušan. To je nešto što mlađi fudbaleri treba da znaju, da daju sve od sebe da Zvezdu naprave većom, iako je ona sama po sebi velika. Ne možemo da budemo veći nego što jesmo. Jedno je sigurno, sa mnom ili bez mene, Crvena zvezda će živeti zauvek. To je ono što treba da rade nove generacije, da to ime čuvaju i da ono ostane visoko.

U kojem trenutku ste morali da šaljete SOS poruku?

- Prošle godine. Nije to bila naša najbolja sezona. Posebno kada smo ispustili titulu nakon što smo 80 odsto sezone bili prvi na tabeli. Tada su nam definitivno bili potrebni čamci za spasavanje. Brod je potonuo, ali smo preživeli. Sagradili smo novi brod i zaplovili opet ove sezone i, kao što vidite, stigli smo na ciljanu destinaciju.

Mnogi konstatuju da si po mentalitetu sličan Srbima?

- Dosta njih mi je to reklo. Baš to za mentalitet i kako razmišljam kao da sam Srbin. Meni je najvažnije da budem svoj čovek. Ljudi mogu da te sputavaju, ali sam sebe ne smeš nikada. To je moje pravilo broj jedan. Kada se pogledam u ogledalo, pomislim - dobro si postupio, nisi slagao, i to je to... Nisam cvećka, ali mogu za sebe da kažem da ispravno postupam za mnoge stvari.

Da li bi voleo da malo duže ostaneš u Srbiji?

- Moja deca već idu ovde u internacionalnu školu. S obzirom na to da ranije nisam poznavao mnogo Srba, vaš narod i vaša zemlja su mi pravo otkrovenje. Ne bih imao nikakav problem da ostanem ovde, ali život ide dalje, pa će moja porodica morati da pronađe neko novo ostrvo za život. Nedostajaće mi srpska hrana...

Ako treba, plovio bih i do Kine!

Možeš li da nam otkriješ bar koje lige dolaze u opticaj u daljoj tvojoj karijeri?

- Ima poziva, interesuju se ljudi za moje usluge, ali otići ću tamo gde me ponese osećaj. Želim da igram Ligu šampiona, Svetsko prvenstvo, ali jedno su želje, a drugo mogućnosti. Ne bi bilo problema ni da završim u Kini, recimo da sam otvoren za svaku opciju, ali novac mi nije na prvom mestu.

A muzika?

- To već mogu svuda sa sobom da ponesem. Uglavnom slušam hip-hop, ali sam zavoleo dosta srpskih pevača i pevačica. Recimo, Maju Berović, Katarinu Grujić, Rastu... Važan mi je bit i ritam, u njihovim pesmama je odličan, iako ih ne razumem puno.

Šta će ti najviše nedostajati iz Srbije i čega ćeš se dugo sećati?

- Prva titula, prva utakmica u Surdulici, Ludogorec, prvi derbi, rođenje ćerke u Beogradu, Krasnodar, druga titula, iako je prva nekako draža... Teško je izabrati samo jednu stvar. Mnogo stvari me veže za Beograd. Bila je to velika srećna priča. Takođe, i dvoje divnih ljudi koje smo upoznali ovde, Duleta i Natašu. Dule je bio moj taksista i upoznao sam ga odmah posle utakmice u Surdulici i postali smo nerazdvojni u međuvremenu. Ljudi kao što su on i njegova žena upoznaješ jednom u životu. Ono što su oni uradili za mene, moju ženu i decu, to je nešto nezaboravno. Zahvalan sam bogu što sam ih upoznao. Napravili smo i biznis zajedno. Otvorili smo kafić u Novom Beogradu. Nedostajaće mi, ali sam siguran da ćemo se posećivati. Imaju posebno mesto u mom srcu.

Ne planiraš da prodaš kafić u Novom Beogradu?

- Ne. Dule će voditi posao dok nisam tu. Imamo u planu i da ga proširimo, da bude restoran. Lepo mesto za odmor i uživanje i svi su dobrodošli, bez obzira na klupsku pripadnost. Dolazili su i fudbaleri Partizana i bilo mi je zadovoljstvo da ih ugostim. Da se razumemo, opcija da zaigram u Partizanu za mene ne postoji, ali su fudbaleri tog kluba dobri momci, koji su nakon završenih obaveza na treningu i utakmici moji drugari. Privatno možemo da se družimo, ali smo na terenu neprijatelji. Uvek želim da pobedim. Kada igraš u Zvezdi, zauvek si izabrao stranu i nema povratka. Izabrao si boju, i za nju igraš i umireš.