Vladan Milojević (48) čovek je koji je birao i stvorio fantastičnu generaciju. I sve vreme je ćutao i marljivo radio. Došlo je vreme da se i on malo opusti i da u novogodišnjem broju „Alo!“ prozbori koju i na vanfudbalske teme.

- Divna godina je iza nas. San je bio Liga šampiona, koji je postao java i koji smo odsanjali. Ovo što smo uradili za dve godine je izuzetan podvig. Do toga nas je vodila vera u uspeh, najpre kada smo se kvalifikovali u Ligu Evrope, a zatim letos i u Ligu šampiona. Nadali smo se nečemu velikom. Međutim, ne volim da živim u prošlosti, stalno pokušavam da podignem lestvicu, da probamo da napravim nešto više. Crvena zvezda je veliki klub koji mora da bude na evropskoj mapi - jasno i glasno će naš sagovornik.

Milojević ističe koliko je napora uloženo i van terena.

- Uspeli smo da probudimo emocije kod igrača, a to je vrlo značajna stvar. Svi mi, od uprave sa Zvezdanom Terzićem na čelu, preko fudbalera i stručnog štaba, do veterana, morali smo da radimo sve od početka, da bukvalno resetujemo klub. Takođe, mnogo važno za Zvezdu je to što se finansijski stabilizovala i zbog toga mi je neizmerno drago.

Molim se za prijatelje i neprijatelje
Zvezdin strateg kaže da osim fudbala, odvaja vreme i za duhovni život. - Kao svi pravoslavci, upalim često sveću u crkvi. Volim da se pomolim, priložim sveću za sve prijatelje, dobre ljude, čak i za neprijatelje. To je lična stvar i ne treba mnogo pričati o tome. Može u hrišćanstvu mnogo da se nauči - kaže Milojević.

 Poznato je da je šef struke crveno-belih veoma pobožan.

- Vernik sam, hrišćanin, pravoslavac. To je nešto što živi u meni. Obilazim manastire i crkve, volim da čitam duhovne knjige, da razgovaram sa monasima. Čovek pre svega mora da sredi svoju dušu, da nađe unutrašnji mir, a ja sam ga našao. Pričati o veri je vrsta psihologije i nema dileme da će mi jednog dana pomoći i u poslu. Srećan sam što je tako, mislim da sam se mnogo promenio poslednjih godina baš iz razloga što sam pronašao duhovni mir. Kada čovek nema duhovni mir, ne može da funkcioniše na najbolji način - objašnjava Milojević.

Najbolji srpski trener za 2018. godinu tvrdi da ne bi bio to što jeste bez podrške supruge Danijele i porodice.

- Teza da pored svakog uspešnog čoveka stoji uspešna žena je 100 odsto tačna. Meni supruga, takođe, pruža duhovni mir. Ne možete da imate porodični mir bez lepše polovine. Ona stoji iza svega, svesna je čime se bavim, podržava me, i mnogo puta bila pokretač. Davala mi je veru i snagu da ne odustanem u kritičnim trenucima. Kada imate složnu porodicu, divnu decu i kada sve ide normalnim tokom, zasluga je supruge. Ona je stub - inspirisan je bio Milojević govoreći o supruzi, s kojom ima sina Nemanju i ćerku Anđelu.

Otkriva da se u njihovoj kući priča dosta o fudbalu.

- Naravno da pričamo i o fudbalu. Čitav život smo zajedno. Ona je imala 17, a ja 19 godina kada smo se upoznali. Zaključak je da je uvek bila uz mene. Mogu slobodno da kažem da smo zajedno ostvarili sve uspehe koji mi se pripisuju. Često je poslušam kada sam u dilemi, to jest njenu žensku intuiciju. Verujte, gađa tačno u metu, ne promašuje, iako nije fudbalski potkovana. Poštujem mišljenja raznih, kako ne bih njeno.

„Alo!” je letos imao priliku da razgovara sa Vladanovim ocem Andrijom u porodičnoj kući Milojevića u Orašcu pored Aranđelovca.

- Moj otac je veliki zvezdaš. Naravno da uvek saslušam i tatu. Dobar je čovek, intelektualac, dosta toga je prošao u životu, mnogo pametnih stvari možete da čujete od takvih ljudi. Ako vam iko na svetu želi dobro, to je otac - kaže Vladan.
Inače, Orašac je čuveno selo, udaljeno 70 kilometara od Beograda, u kojem je podignut Prvi srpski ustanak na Sretenje 1804. godine.

Sreća mora da se zasluži

Pojedinci tvrde da je ulazak Crvene zvezde u Ligu šampiona zapravo posledica sreće.
- To je najlakše reći. Čitajući i tražeći formulu sreće, mislim da niko od pamtiveka nije mogao da objasni zašto neko ima sreće, a neko ne. Ona dolazi jedino ako se trudite i radite. To je vid nagrade za žrtvovanje. Mnogi ne znaju koliko je naš put bio težak, koliko smo se trudili i radili za utakmicu sa Salcburgom. Sreća nam je pomogla, ali kao posledica mukotrpnog rada, napora i odricanja - kaže Miloje.

 - Tada je bilo drugo vreme, borilo se protiv ropstva i zuluma koji je trpeo naš narod. Mislim da toga više nema i da ga nikad neće biti. Pre svega, moramo sami sebe da uredimo, a ne da krivimo druge. Volim da odem u Orašac, da obiđem crkvu u kojoj je kršten moj sin Nemanja. Svestan sam koliko je to mesto značajno za srpsku istoriju i veoma sam ponosan zato što sam odatle. Sa prijateljima u zavičaju, takođe, najviše pričam o fudbalu. Aranđelovac je crveno-beli grad i ima mnogo navijača s kojima razgovaram. To su moji sugrađani, volim da im posvetim koliko god mogu vremena - naglašava Milojević.


Sportsku javnost, međutim, najviše zanima njegova budućnost na klupi Crvene zvezde.

- Vojnik sam ovog kluba. Trener sam i ne znam da li ću biti na tom mestu za dve ili pet godina. Ne treba licitirati. Šta god bude bilo, meni je važno da Zvezda ide pravim putem, a to je da igra u Evropi i bude finansijski stabilna. Svako od nas mora na neki način da pruži doprinos tom cilju. Ko god da bude na klupi i u rukovodstvu treba da razmišlja na taj način, jer je Zvezda iznad svih nas - zaključio je Vladan Milojević.

Slavi Svetog Nektarija Eginskog

Zanimljivo je da nekadašnji fudbaler Zvezde i Panatinaikosa krsnu slavu obeležava 22. novembra. U pitanju je grčki svetac Sveti Nektarije Eginski (1846-1920) kome se pripisuje preko 2.000 čuda. Otuda je i jasno zašto ga u pojedinim studijama nazivaju "zemaljski anđeo - nebeski čovek".

PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku i Instagramu.