Aleksandar Kukolj (28), prvi džudista koji je Srbiji doneo zlatnu medalju s velikog takmičenja, s lakoćom pobeđuje rivale u srednjoj kategoriji (do 90 kilograma). Međutim, muke za evropskog šampiona 2017. nastaju kada zbog sportskih obaveza mora da se razdvoji od sina Tadije i supruge Dunje, pa gde god da otputuje, mislima ostaje s njima kod kuće.

Nemam problem s kućnim poslovima

Aca u šali kaže da su on i supruga raspodelili kućne poslove, da ona radi više, a on manje. - Postoji nešto naše interno, ali nemam problem da se prihvatim kućnih poslova. Nekada mi je i zadovoljstvo da radim po kući, posebno kada je supruga zauzeta, kada negde žuri. Inače, i ona je bivša sportistkinja, pa razume obim mojih obaveza - kaže Aleksandar.

Srpski olimpijac nedavno je osvojio prvo mesto na Gran priju u Hagu i krupnim koracima gazi ka normi za Olimpijske igre u Tokiju 2020. Za 19 godina bavljenja džudom okitio se s više od 200 medalja, stigao je da završi fakultet i postane magistar ekonomskih nauka, a u razgovoru za „Sprint“ otkriva kako se snašao u najvažnijoj životnoj ulozi - roditelja.

- S obzirom na to da sam i pre nego što sam postao roditelj bio s devojkom u vezi pet godina i super smo se slagali, video sam njenu privrženost porodici, pa smo se odlučili za naredni korak. Razumela je čime se bavim, a naša veza je postojala sve ozbiljnija. Mislili smo i verovali da možemo da izvedemo to da i pored silnih obaveza imamo decu. Hvala bogu, sada sve lepo funkcioniše. Da ona nije takva kakva jeste, ne bismo mogli to da ostvarimo. Ne bih mogao na visokom nivou da se bavim sportom, da odem negde daleko, a da mi glava bude kod kuće. U svakom slučaju, mnogo mi nedostaju kada uđem u takmičarski ritam - kaže Aleksandar Kukolj.

Naš šampion nastavlja:

- Sada sam svestan šta propuštam kod kuće. Teže je nego ranije, ali sam mnogo efikasniji. Kada odem negde na pripreme, kažem sebi: „Hajde da radim punom parom jer, u suprotnom, bolje je da sam ostao u Beogradu s porodicom“. Jednostavno, neću da gubim dragoceno vreme.

Imaću još dece, na vreme smo krenuli

Kukolj otkriva da je poručio Dunji da bi voleo da imaju troje dece. - Na vreme smo krenuli. Treba da izaberemo pogodan trenutak za dalje. Supruga se sjajno snašla, znao sam da će biti dobra majka, ali u odnosu na to koliko sam očekivao, ona je bolja tri puta. Ne treba da pravimo problem tamo gde ga nema. Tadija samo što je prohodao, pa bi, iskreno, bio problem s drugim detetom kada ja nisam tu. Još malo da sin poraste, još tri-četiri godine, pa će moći da pomogne majci - ističe sjajni srpski sportista.

Srpski džudista priznaje da je i ranije voleo da se druži s mališanima.

- Nikada mi nije bilo teško da dođem na druženja s decom. Zvuči kao kliše, ali i meni su ranije govorili: „Videćeš ti šta znači kada dobiješ dete, život će ti se promeniti“. Zaista jeste tako, dok čovek to ne doživi, ne može ni da razume o kakvoj se sreći radi. Dok nisam dobio dete, plašio sam se da neću imati vremena ni za šta, ali sad shvatam da je to bila glupost. U stvari, gubio sam vreme za neke stvari za koje sam mislio da su mi bitne. Sada slobodno vreme usmeravam u pravcu porodice, pa iako izgubim energiju na dete, ta povratna energija, koju mi sin Tadija daje, puta pet je jača - dodaje osvajač zlatne medalje sa EP 2017. godine.

Već sada, godinu i tri meseca nakon rođenja, nazire se da bi Tadija mogao da krene očevim stopama.

- Moja mama mu je sašila prvi kimono već kada je imao šest meseci, a ja sam tu belu uniformu dobio tek sa šest godina. Tadija slatko izgleda u kimonu, a ja se odmah izgubim u nekim daljinama, deset-petnaest godina unapred, zamišljajući ga kao džudistu. Ne znam da li će se baviti sportom, ali razmišljam da je, potencijalno, budućnost svetskog džuda promenjena ako ja usmerim Tadiju u tom pravcu (smeh). Samo neka je raspoložen, dobiće i auto, i loptu, i kimono, pa neka izabere sam - zaključio je ponosni otac Aleksandar Kukolj.