U ponedeljak, 28. oktobra, u Beogradu je preminuo legendarni Tomislav Šatara, čovek koji je od 1972. do 1985. bio generalni sekretar KK Partizan i koji se sa pravom smatra jednim od ljudi koji su postavili temelje za prve velike uspehe Partizana.
Rođen u 23.03. 1937. u Futogu, Šatara je 1972. godine prihvatio poziv svojih prijatelja, Miodraga Mikete Đurića i Đorđa Čolovića da dođe u klub i počne da radi na njegovom osavremenjivanju. U vreme Šatarinog dolaska u klub, Partizan je na raspolaganju imao svega jednu prostoriju u ulici Vojvode Stepe, koju je klubu ustupio Milorad Milošević Sidžim, bivši šampion Jugoslavije u boksu i prvi predsednik bokserskog kluba Partizan.
Malo po malo, klub čiji su glavnu pokretačku snagu činili mlad i perspektivan tim koji je kao koordinator predvodio Ranko Žeravica, je stasavao. Već 1973. godine, sa radom je počela i Omladinska škola koja je na raspolaganju imala salu Škole unutrašnjih poslova u Zemunu. Tek tada, Tomislav Šatara je počeo da prikuplja osvojene pehare, zastavice i klupske dokumente koji su do tada čuvani po privatnim stanovima i da razvija klupsku administraciju koja se iz Vojvode Stepe selila u Školu unutrašnjih poslova, a potom u Halu sportova. Agilni generalni sekretar je za veoma kratko vreme podigao nivo organizacije i poslovanje kluba na, za ono vreme, veoma zavidan nivo.
U vreme Šatarinog mandata u klubu, osvojene su i prve titule prvaka Jugoslavije, prvi kup Jugoslavije i čak dva evropska Kupa Radivoja Koraća. Uz već pristigle Dalipagića i Kerkeza, u klub su od 1972. do 1985. dolazili igrači poput Dragana Kićanovića, Dragana Todorića, Miška Marića, Predraga Bojića, Milenka Savovića, Zorana Slavnića (u ulozi i grača, nekoliko godina kasnije i trenera), Bobana Petrovića, Arsenija Pešića, Gorana Latifića, Jadrana Vujačića, Danka Cvjetičanina, Nebojše Zorkića, Gorana Grbovića, Željka Obradovića i Aleksandra Đorđevića koji je kao petnaestogodišnjak odigrao svoju prvu utakmicu za seniore crno-belih u sezoni 1983/84.
U to vreme, treneri Partizana su bili Ranko Žeravica, Borislav Reba Ćorković, Dušan Ivković, Borislav Džaković i Zoran Slavnić.
Zanimljiva je i anegdota iz 1972. godine koje se Toma Šatara sa osmehom sećao i o njoj pričao u knjizi Vladimira Sibinovića „KK Partizan – Preko pola veka“:
- U to vreme, videli smo da Lokomotiva ima fantastičnu opremu. Bile su to patike i dresovi italijanske firme Kronos. Povezao sam se sa ljudima iz Kronosa, otputovao u Trst i kupio patike i nekoliko garnitura dresova. Došli smo na ideju da malo “osvežimo” imidž, pa smo pored crne i bele garniture, uzeli i jednu mrko-zelenu. Želeli smo da se odmah pojavimo u novoj opremi i novim bojama, pa smo prvu, ispostavilo se i poslednju utakmicu u njima igrali oko Nove godine protiv Rabotničkog. Izgubili smo (76:80) u Hali sportova, pa u Klubu više nikome nije palo na pamet ni da pomene novu garnituru, a kamoli da ekipu izvede na parket u zelenim dresovima -ispričao je tada Šatara.
BONUS VIDEO:
Filip Stevanović: Za ovo sam radio od prvog treninga, želim još mnogo utakmica u dresu Partizana
Komentari (0)