Pre nekoliko godina, ugledni „Eurosport“ sastavio se listu od 100 najuzbudljivijih utakmica u istoriji fudbala. Među draguljima kao što su bili mečevi Brazil-Urugvaj (1:2), Italija-Brazil (3:2), Liverpul-Milan (3:3) i mnogih drugih, našla se i utakmica odigrana jedne vruće novembarske večeri na stadionu JNA, kada su fudbaleri Partizana na čudesan način savladali Kvins Park Rendžers sa 4:0 i plasirali se u 3. kolo Kupa UEFA.
- Svaki detalj tog susreta pamtim kao da se dogodio juče. Bio je 7. novembar 1984. godine. Celokupna fudbalska javnost otpisala nas je posle poraza u Londonu od 6:2. Svi su nas prežalili, osim naših navijača. Te večeri, njih 50.000 i više, došlo je na stadion, uvereno da možemo do podviga - glas Zvonka Živkovića, jednog od junaka crno-belih na tom susretu, uvek treperi od uzbuđenja kad premota film tri i po decenije unazad.
Malo je reći da je Partizan te večeri igrao čarobno.
- Sve nam je uspevalo, svaka finta, svaki dribling, šut... Kvins Park je pred našim naletima bio potpuno razbijen!
Crno-beli su od prvog zvižduka ruskog sudije Butenka krenuli u ofanzivu.
- Već u 4. minutu, Mance, taj naš sjajni, fenomenalni strelac velikog srca, bio je najbolji u gužvi pred golom rivala i doveo nas je u vođstvo. Pomislio sam: „To je prvi. Još samo tri.“ Nekih pet-šest minuta pre kraja poluvremena mene je u šesnaestercu srušio centarhalf gostiju Viks i dosuđen je penal. Dragi Kaličanin je bio neumoljiv i otišli smo na odmor sa samo minus dva - nastavlja da sipa podatke Živković.
Tek što je počelo drugo poluvreme, Partizanu se vratio jedan kiks Omerovića sa „Hajberija“. Na isti način kao što je on tamo primio gol, u Beogradu je kapitulirao Haker. Ješić je šutirao sa 35 metara, golman Kvins Parka je uspeo da uhvati loptu, a onda mu je ispala iz ruku i završila u mreži.
- Zadovoljstvo da nokautiram Engleze imao sam ja. Koliko puta sam ponovo proživljavao taj 63. minut, centaršut Čave Dimitrijevića s desne strane. Ceo stadion je za trenutak zaćutao promatrajući moj skok, a kad sam trznuo glavom i smestio loptu u mrežu nastalo je neopisivo slavlje. U toj erupciji oduševljenja sam završio na jugu među navijačima - pričao nam je svojevremeno Zvonko Živković.
Bilo je to zaista pravo čudo. Zato i podsećamo na junake u crno-belim dresovima: Omerović, Marjanović, Rojević, Ješić, Kaličanin, Radanović (Vermezović), Smajić, Živković, Mance, Dimitrijević (Vučićević), Klinčarski.
Ostaje samo žal što ta ekipa Partizana u Evropi nije dogurala dalje. Kao da je izgorela posle tog podviga...
BONUS VIDEO:
Filip Stevanović: Za ovo sam radio od prvog treninga, želim još mnogo utakmica u dresu Partizana
Komentari (0)