Prvo je bivši selektor Hrvatske pričao o odrastanju u Splitu tokom ratnih dešavanja.

"Imali smo kvalitetno obrazovanje i živeli smo bogat život, da budem iskren, ali do raspada Jugoslavije je došlo jer smo želeli svoju državu. Ta ideja se javila kada je došlo do raspada SSSR-a, u našem gradu je vladala ratna atmosfera. Rat je suštinski bio 30-40 milja od Splita, a u njemu, hvala Bogu, samo par sedmica. Ali opet to je loše uticalo na psihu svih nas jer je mnogo mladih bilo u vojsci ili članovi njihovih porodica. Ipak, niko iz moje porodice ni ja nismo bili u ratu ", rekao je Bilić, pa potom nastavio:

"Moj otac je doktor ekonomskih nauka, tako da smo brat i ja imali odlično obrazovanje i bili smo prilično bogati. Vaspitani smo tako da nam škola bude na prvom mestu, ali moj otac je bio veliki fudbalski fan".

Čak i tokom rata se igrao fudbal, za šta po Bilićevom mišljenju bivši predsednik Jugoslavije ima posebne zasluge.

"Fudbaleri nisu morali da se priključe vojsci, ali je tadašnji predsednik Slobodan Milošević rekao da svaki sportista u državi predstavlja svoju zemlju, tako smo nastavili da igramo fudbal".

Usred rata 1993., Bilić odlazi u nemački Karlsrue, gde je igrao do 1996. godine.

"U tom periodu ko god je mogao je otišao u inostranstvo, pa tako i ja. Otišao sam u Nemačku, drugi momci uglavnom u Italiju, koja je tada bila fudbalski fantastična, u Englesku nismo mogli jer je ona tada bila prilično zatvorena za strance. U Premijerligi je tada bio tek poneki stranac, uglavnom iz Skandinavije", rekao je bivši trener Hajduka, Lokomotive iz Moskve, Bešiktaša, Ves Hema, Al-Itihada i sada Vest Bromviča.

U karijeri je posle Karlsruea otišao na Ostvro, u Vest Hem na godinu dana, slede dve godine u Evertonu i povratak u Hajduk za kraj karijere.