Čekao sam taj poraz Liverpula i polako gubio nadu da ću unovčiti svoje predviđanje. Znam da su neverovatni tragičari i da, ako nešto može da pođe naopako, to je Liverpul. Sezona iz snova samo kod njih može postati košmar. Nikako nisam slutio da će kola krenuti nizbrdo za Liverpul pobedom, protiv Noriča.

Priznajem, zavarali su me, počeo sam da mislim da su nepobedivi, bar u Premijer ligi, i da će rekord čuvenih asova iz Arsenala biti dostignut. Ali, izgleda da više nema takvih asova...

Za Ligu šampiona ne, tu je već titulu teško odbraniti, jedan je Zidan. Ipak, nisam očekivao da ispadnu u prvoj eliminacionoj fazi.

Sedeo sam sa prijateljem koji je delimično i zaslužan što pišem ovaj tekst, a sa kojim sam nekada davno, danima igrao čuveni "Fudbal menadžer" i pokušavao da provalim određene zakonitosti koje se dešavaju u pravom fudbalu. I zaista, one postoje, a majstori koji su stvorili ovu igricu ušli u srž. Jedna taktička greška i počinješ da gubiš. Promašiš šanse i primiš gol. Tvoj bivši igrač ti uvek "umulja" gol kada igra za protivnike. Potrošiš ekipu na pogrešan meč i izgubiš onaj pravi.

Ostalo je samo to pitanje, Liverpul. Kada će im nešto poći naopako, a oni su, koliko majstori fudbala, toliko i majstori da zabrljaju sve.

Spremao se meč sa Noričom i već sam spremio lovu kojom garantujem da će lagano dobiti. Sve sam više verovao da mogu ostati neporaženi do titule, a ako i padne prvi poraz, to može biti samo od neke velike ekipe, nikako od Noriča. 

Liverpul je znao da igra loše i da pobeđuje, odlika velikih ekipa. Znali su da daju golove nenadano, da izvuku pobedu ili remi kad se ne očekuje, u poslednjim minutima. Tim je jednostavno mleo protivnike, a kad su igrali sa pola gasa ili imali loš dan, rezultat je opet bio isti, pobeda.

Prijatelj se nije dao pokolebati: Izvešće rezerve, mogu da izgube, šta će im, počeće sa prodajom bodova, može biti iks, ne treba im pobeda, a čeka ih Atletiko. I pogrešio je: Izveli su prvi tim! Protiv Noriča! Da li je moguće da Klop juri rekorde pred meč Lige šampiona?! Ovo je kanal, ispašće kao kuferi! Za nastavak priče bio je u pravu.

Tada pomislih, da, Liverpul nije tako moćan kada ode sa ostrva. To je pokazao na Svetskom kupu, odigranom u Kataru, kada su jedva pobedili, prvo Monterej, a zatim Flamengo. Sada ih je čekao meč u takmičenju gde valja odbraniti titulu, a odbraniti titulu u Ligi šampiona, to je već neka druga priča...

Išli su u Madrid protiv spartanski disciplinovane ekipe, prgavog Čola Simeonea, poslednjeg Mohikanca koji uspešno zastupa trend igre zasnovan na  defanzivi. Kažem trend jer će se taktička igra zasnovana na odbrani, ponovo vratiti u modu, čim neko postigne veliki rezultat na taj način, a onda ponovo otići u zaborav kada se pojave umetnici koji daju gol više i pored autobusa ispred gola.

Vratimo se Čolu. Čvrsta odbrana, prljavi faulovi, brze kontre i disciplina. Odlika neugodnog Atletika kome je Liga šampiona jedini preostali trofej za koji mogu da se bore, a dva finala u prethodnih šest sezona daju im opravdanu nadu, da mogu do titule.

I baš uoči te utakmice, Jirgen Klop donosi odluku koja će promeniti dalji tok sezone za Liverpul. Odlučio je da juri rekorde, a ne titule. Izveo je svoj najjači sastav protiv Noriča. I pobedio. Neshvatljiv potez. Nepotreban, kao i sva tri boda protiv Noriča, nezgodne ekipe, mada je Premijer liga takmičenje koje igraš protiv devetnaest nezgodnih ekipa.

Iscrpljujući meč protiv Noriča. Gol pred sam kraj, u 78. minutu i nastavak mita o nepobedivom Liverpulu. Valjda je i sam Klop poverovao u to, i rešio da ne štedi ekipu. Mada ne sumnjam da bi mu i dovoljno motivisani rezervisti odradili bar nerešeno, i to u najgorem slučaju, Klop je rešio da potroši atomski napad osvajajući kamen, a predstojala je bitka za grad.

Meč protiv Noriča je dan kada je Liverpul osvojio tri boda i izgubio titulu evropskog prvaka, kup, a možda i Premijer ligu.

Klop je odveo potrošenu ekipu na megdan Špancima koji su kudikamo namazaniji od Engleza i ako pogledate istorijat međusobnih duela klubova iz Španije i Engleske biće vam jasno zašto su evropske titule uglavnom završavale na Pirinejima.

Istrošenoj ekipi Španci su umuljali rani gol i uspeli da se odbrane. Posle tog poraza, srušen je mit o nepobedivosti. Usledili su porazi. Prvo ih je nalupao Votford i to 3:0 kao da su drugoligaši, a kada vas dobije ekipa iz donjeg dela tabele, nesigurnost zna da se uvuče u ekipu, ma kakvi majstori je činili. Potom ih je i Čelsi odučio od fudbala i izbacio iz FA kupa.

Mali dečak navijač Mančestera koji je zamolio Klopa da izgube bar neku utakmicu na šta mu je Klop odgovorio da ne može, a onda izgubio nekoliko mečeva, samo su dodatno podgrejali priču o simbolici tragičnih poraza Liverpula i agoniji o tri decenije bez titule u Premijer ligi.

U revanšu protiv Atletika bili su bolji, talični Firmino opet je postigao gol, usledio je još jedan, a moglo ih je biti deset u mreži Atletika. Delovalo je da je ista ona sreća koja ih je pratila kada su pobeđivali pored loše igre, sada na strani protivnika. Ali to nije bila samo sreća. To je bio nepotreban potez Klopa kada je iz sve snage udario na Norič.

Atletiko pogađa iznenada, a dok su momci u crvenom računali da im fali još jedan gol za prolaz, već su bili u zaostatku dva. Kontra posle koje je Morata zapečatio potpuno potonuće i poraz simbolična je slika sezone koju je Liverpul odigrao do sad. Nepotreban potez i primiš gol, a onda usledi potpuni preokret. Nepotreban meč koji pobediš jureći rekorde i potreban meč koji izgubiš jureći titulu. Na kraju ostaneš bez oba. To je Liverpul. Ekipa velikih pobeda i preokreta, i još tragičnijih poraza. Ako neko može da pobedi u finalu posle 3:0 na poluvremenu to je Liverpul. Ako neko može da pobedi čarobnjake iz Barse posle 3:0 na Kamp Nou, to je Liverpul. Ali, ako nešto može da krene naopako posle 3 boda protiv Noriča, i to je Liverpul.

Ako mislite da je titula u Premijer ligi obezbeđena i da će navijači ovog tima posle trideset godina agonije videti slavni klub na tronu, razmislite još jednom. A šta ako prvenstvo bude prekinuto...