Bila je to moja sahrana, a ja sam bio gost na njoj

Van Basten je imao itekako šta da ispriča o svom životu. Sa samo sedam godina prisustvovao je smrti svog druga. Njih dvojica su šetali po zaleđenom jezeru, led je pukao, drug potonuo i nije uspeo da ga spasi. 

"Tog dana nosio je vunenu kapu, neka vrsta trkačke kape, plava sa belim i dve crvene pruge. Sećam se da je nastavila da pluta po vodi. Imao sam sedam godina i to je naravno imalo velikog uticaja na moju ličnost. Jopi je bio moj prijatelj. Tada nisam razumeo šta znači smrt", priča Van Basten, pa nastavlja:

"Više nije bio tu, to je bila stvarnost. Imao sam njegovu malu fotografiju i svuda je nosio sa sobom, ali nakon desetak godina više nisam mogao da je nađem. Moj otac ju je bacio i rekao da moram da zaboravim na prošlost".

Van Basten je igrao za Ajaks i Milan i u dresovima tih klubova je postigao preko 300 golova. Ko zna šta bi bilo da nije bilo kobne povrede. Karijeru je morao da okonča u 28. godini.

"Da sam imao iskustvo koje sada imam, znao bih da nije vredno bola koji i sada osećam. Problemi sa zglobom mi utiču na svakodnevnicu i da mogu da biram, sve bih drugačije birao".

Za kraj je opisao svoj poslednji meč koji je odigrao.

"Bila je to sahrana. Moja sahrana, a ja sam na njoj bio gost! Ne mene kao čoveka nego mene kao fudbalera. Tako sam se osećao, tako su se osećali i moji saigrači, navijači na stadionu, navijači koji su sve gledali na televiziji. To je bio unikatan trenutak, to je bila istorija. Momenat u kom sam umro kao igrač", zaključio je Van Basten.

Za više sportskih vesti zapratite našu Fejsbuk stranicu.