Maradonina „božja ruka“ lako je mogla da se ne desi, isplivali podaci iz 1985. godine koji su planetu ostavili čudu

Legendarna "božja ruka" i gol veka Engleskoj, zatim dva pogotka Belgiji i na kraju čudesna asistencija za pobedonosni u finalu napravili su od Dijega Maradone ono što je kasnije i postao - jednog od dvojice najboljih fudbalera 20. stoleća.

Međutim, malo je nedostajalo da Maradona ne bude u timu Argentine na tom Mondijalu, u Meksiku 1986. Odlukom selektora Karlosa Biljarda za reprezentaciju nije igrao od 1982. do 1985. godine.
Biljardo je na klupu „gaučosa“ seo 1983. i na Kopa Ameriku odveo ekipu sastavljenu od igrača iz domaće lige, što se pokazalo kao pogodak. I pored debakla na turniru, čak petorica iz tog tima bili su starteri u finalnom meču na SP 1986. - golman Pumpido, Braun, Đusti, Olartikočea i Buručaga, strelac gola za pobedu 3:2 protiv Zapadne Nemačke.

Biljardo je Maradonu i ostale legionare vratio tek na startu kvalifikacija za Mondijal, u maju 1985. A dan pred početak Dijego je dobio udarac u koleno. Ne na terenu, već na aerodromu u San Kristobalu! Navijači Venecuele su dočekali Argentince, a verbalne uvrede su prerasle u nasilje. Policija nije uspela da adekvatno zaštiti goste, pa je jedan huligan uspeo da se probije do Maradone i jako ga šutne u koleno, sve u nadi da će ga sprečiti da igra utakmicu.

Maradona se mučio sa bolovima, cele noći nije oka sklopio, ali je sutradan stisnuo zube i odigrao fantastično, postigao je dva gola u pobedi 3:2. Udarac u koleno je, međutim, bio takav da se mučio s bolovima i u narednim susretima. Kvalifikacije su tada bile drugačije nego danas, svih šest kola u grupnoj fazi odigrano je u roku od samo pet nedelja (23. maj - 30. jun), a na SP direktno je išla samo prvoplasirana selekcija.

Argentina je u pretposlednjoj rundi doživela poraz 0:1 u Limi od Perua u meču u kojem je bilo vidno da se Maradona muči na terenu, pa u poslednjem kolu protiv istog rivala kod kuće nije smela da izgubi. U suprotnom, Peru bi otišao direktno na Mondijal, a „gaučosi“ bi morali u baraž. Na rasprodatom „Monumentalu“ 30. juna 1985. Argentina je povela preko Paskuljija, ali je Peru već do poluvremena preokrenuo golovima Velaskeza i Barbadilja.

- Bio sam razoren psihički jer sam se vukao po terenu sa prokletim desnim kolenom. Silno sam želeo da postignem gol, ali sam bio nemoćan - pričao je kasnije El Pibe o toj utakmici.

Srećom po Maradonu i Argentince, u 81. minutu Rikardo Gareka (danas selektor Perua) izjednačio je na 2:2 i overio vizu za Meksiko.

- Ovako će se za nas završiti i Mondijal sledeće godine, mučićemo se, ali ćemo podići pehar - rekao je Maradona strelcu najvažnijeg gola u kvalifikacijama.
Proročke reči izrečene poslednjeg dana juna 1985. obistinile su se tačno 364 dana kasnije, kada je Argentina u epskom finalu savladala Nemačku 3:2, a Maradona je sa pet golova i isto toliko asistencija postao najbolji igrač ne samo tog planetarnog šampionata, već je postavio rekord koji je ostao nedostižan do danas.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.