Ministar je napomenuo da je Srbiji potreban dobar zakon o poreklu imovine, koji mora da ima sve neophodne uslove za efikasnu i potpunu primenu, a da se upravo sprovođenjem Strategije istraga finansijskog kriminala kojim se reformiše rad javnog tužilaštva stvaraju osnovni preduslovi za donošenje takvog zakona.

 

Velika imovina bode oči

Mlađen Kovačević napominje da čak i široj javnosti imovina pojedinih ljudi bode oči. - Iako ti pojedinci nisu postigli neki uspeh u životu, vrlo je očigledno da su znatno uvećali imovinu od 2000. godine do danas, a teško da su to mogli da zarade na normalan način - kaže Kovačević.


- Primena Strategije istraga finansijskog kriminala stvara specijalizovane tužioce i policiju, unapređuje saradnju svih državnih organa i obavezuje na stalnu obuku i unapređenje znanja. Međutim, uporedo sa tim neophodno je jačati Poresku upravu, Upravu carine, Upravu za sprečavanje pranja novca, jer su upravo to ključni organi za pronalaženje činjenica i podataka, kako za krivični postupak, tako i za utvrđivanje porekla imovine - istakao je Selaković.


Kako je naglasio, takvim pristupom se otvara mogućnost razmatranja i uvođenja građanskog oduzimanja imovine čije poreklo vlasnik ne može da dokaže.
Da je ključ upravo u Poreskoj upravi, smatra stručnjak za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija.


- Ako se pravi ad hok zakon i sprovodi neki leks specijalis jednom i nikada više, to neće dati rezultate. Stvari se moraju urediti tako da poreski sistem i administracija u svakom momentu proveravaju poreklo imovine, i to svih, bez izuzetaka. Amerika po tom pitanju ima najbolji sistem, njihova poreska stalno vodi kontrolu prihoda i rashoda svih građana, te kada uhvate nekoga da nešto nije prijavio, on podleže kazni iako je to bilo pre deset godina - napominje Bušatlija i zaključuje da tako treba i u Srbiji da se radi.
Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, podseća da se još od 2000. godine provera porekla imovine pojavljuje kao ideja, ali da se nikako ne sprovodi.
- Nažalost, kako vreme prolazi, biće sve teže utvrditi poreklo imovine - smatra Kovačević. 

Dosad bez rezultata

Iako je Poreska uprava još tokom 2013. najavljivala početak unakrsne provere imovine i prihoda kako bi se utvrdilo kako pojedinci imaju imovinu znatno veću nego što su u stanju novcem koji zarađuju sebi da priušte, do danas po tom pitanju nije ništa urađeno. S druge strane, PU je dosad utvrdio da oko 500 fizičkih lica, koja su raspolagala imovinom vrednijom od 35 miliona dinara, to nije prijavilo. - Na neprijavljeni dohodak plaća se porez u iznosu od 20% od vrednosti neprijavljenog dohotka, a u toku su aktivnosti u vezi sa podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv tih lica - kažu u PU.