Umesto toga, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tvrdi da nema krivice njenog ministarstva u vezi sa zemljištem Poljoprivrednog kombinata „Zlatibor“ i najavljuje da će sve podatke koje je specijalna komisija prikupila u izveštaju, a koji upućuju na odgovorne, proslediti policiji i tužilaštvu.

 

RGZ: Možda smo pogrešili

Povodom upisa prava na imovinu PK „Zlatibor“ reagovao je i direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković, koji uverava da će greška koju je eventualno Komisija načinila prilikom razgraničavanja državnog i društvenog zemljišta, a na koju ukazuje opština Čajetina, biti ispravljena pošto doneto rešenje još nije pravnosnažno. On podseća da je ovaj kombinat privatizovano društveno preduzeće „koje poseduje poljoprivredno i gradsko građevinsko zemljište u katastarskoj opštini Čajetina“.

- Sada sigurno mogu da kažem da šteta nije nastala ni po jednom rešenju koje je Ministarstvo izdalo - poručila je ministarka pošto je njena komisija završila posao kontrole katastra i podataka lokalne samouprave. Kako je rekla, reč je o 2.200 hektara zemljišta, a tri rešenja Ministarstva koja se odnose na 1.900 hektara odgovaraju činjeničnom stanju. Mihajlovićeva je podsetila da je vlasnik PK „Zlatibor“ i po prethodnom i po novom Zakonu o konverziji dužan da plati naknadu po tržišnoj vrednosti.


- Ni jedan ni drugi zakon ne podrazumevaju upis svojine bez naknade - naglasila je ona. Ministarstvo je došlo i do drugih, kako kaže ministarka, frapantnih podataka, na osnovu čega je pozvala i policiju i tužilaštvo da u ovom slučaju reaguju.


- U posedu imamo disk koji smo dobili u lokalnoj samoupravi, a na kojem je 300 strana. U pitanju je privatizacija 2002. kada je praktično prikazano četiri hektara građevinskog zemljišta, a danas imamo podatak da isto privatizovano zemljište ima 280 hektara - navela je Mihajlovićeva.


Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić ocenjuje za naš list da su lični interesi upleteni ukoliko se ispostavi da je neko od predstavnika države štitio privatnika i dozvolio mu da bez plaćanja naknade iskoristi poljoprivredno zemljište kao gradsko građevinsko.


- Očigledno je da je ujdurma nastala upravo oko toga što neko namerava da poljoprivredno zemljište iskoristi za profitabilnu gradnju, na primer, stanova. Zlatiborsko zemljište je veoma atraktivno, a cena građevinskog zemljišta može da poraste od nekoliko do nekoliko desetina puta u odnosu na cenu dok je bilo poljoprivrednog - objašnjava on.