Sve do četvrtka, kada je Vojvodina nanela pravu katastrofu Sampdoriji usred Italije - 4:0! Pamtimo neke velike rezultate, poput Zvezdinog rafala po Kajzerslauternu (4:0) ili Partizanovog trijumfa u Lisabonu nad Sportingom (3:1), za koji je tada igrao Ronaldo, ali ovo Vošino čudo se nije desilo u poslednjih 20 i kusur godina.


Za onoga ko nije gledao utakmicu možda ovaj rezultat deluje kao prvoaprilska šala, greška u teletekstu ili štamparska greška u novinama, ali “lale” su mogle Italijanima da daju još dva-tri komada ladno!


Šta se desilo sa Đenovljanima, koji su nastupili u skoro najjačem sastavu, ne zanima me. Znam samo da je njihov trener Valter Zenga žarko želeo pobedu nad Vojvodinom, to mu je bio debitantski meč na klupi Sampdorije, ali je toliko dobio po ušima, verovatno kao nikada do sada. Bar kao trener.


Možda će neko reći sada da Italijane ne zanima previše Liga Evrope, da su sa plaže u papučama došli na utakmicu, nespremni... Možda, ali to nije problem Vojvodine. Mene je više od samog rezultata impresioniralo to što su Novosađani ušli u ring da nokautiraju protivnika u prvoj rundi, a ne da dobiju na poene.

 

Od prvog minuta su krenuli otvoreno u meč, nisu postavili bunker ispred svog gola i na kraju nisu stali i zadovoljili se, recimo, rezultatom od 2:0. Naprotiv, fudbaleri Vojvodine i njihov mentor Zlatomir Zagorčić, za razliku od mnogih ovde, shvataju da se utakmica igra 90 minuta i da je cilj dati rivalu što više golova, kao što, recimo, Nemci rade...