Samo oni koji poznaju istoriju grada, znaju za ovaj objekat, jer je on godinama zapupšten. U jednoj od prostorija amama koja je širine metar i dužine 2, živi četrdesetšestogodišnja Zorica Denić. U uslovima koji su nemogući za ljudski život, bez struje, vode, osnovnih higijenskih uslova ova žena preživljava teške trenutke u svom životu. Jedina primanja su joj socijalna pomoć, a hrani se iz kontejnera i kanti za đubre.

- Kao privremeno rešenje uselila sam se u amam koji je tada bio zapušten, preuredila sam ga za stanovanje i evo već nekoliko godina živim u njemu. Teško je, naročito zimi jer nemam drva a i unutra prokišnjava na sve strane, ali nemam gde – priča Zorica i naglašava da iza sebe ima dvoje dece koja žive u Kruševcu.

– I oni tamo žive u teškim uslovima i sirotinji. Trinaestogodišnja ćerka mi je dolazila nekoliko puta na dan dva, ali unutra nema mesta ni za jednu a ne za dve osobe – kaže ona i naglašava da bi rado promenila mesto stanovanja u koliko bi mogla.

Komšije koje žive u blizini amama, tvrde da su slali više puta inicijative nadležnima u opštini i muzeju da od svojih priloga urede ovaj prostor kako bi se bar deca igrala. Uvek su nailazili na zatvorena vrata, jer je navodno to spomenik kulture.

– Umesto da ovo bude spomenik kulture, postao je spomenik nekulture. Beskućnici koji svraćaju u amam, naročito leti prave veliku buku, piju i galame do kasno u noć. Često puta interveniše i policija, ali već narednog dana je sve po starom. Ovo je veliko ruglo grada iako je ranije amam bio uređen, a pamtim da smo se kao deca igrala u njemu. Sada je veći deo zatrpan – kaže jedan od stanara Knez Mihajlove ulice u kojoj se nalazi amam.

Nadležni u prokupačkom muzeju slažu se da se radi o objektu od istorijskog značaja. Međutim, u lokalnoj samoupravi godinama ne mogu da odvoje sredstva i uz mala ulaganja dovedu objekat u red i ponude na turističkoj mapi Srbije.

- Zbog nedostatka novca nikako da se amam dovede u red. To je velika šteta, jer postoje razne inicijative da ovaj prostor postane prestižan i posećen od strane turista koji obilaze ovaj kraj – tvrde nadležni u muzeju, napominjući da je objekat veličine 98 kvadrata, ali da je veći deo trenutno zatrpan zemljom i da bi trebalo hitno reagovati da se urušavanje spreči.

- Objekat bi mogao da se renovira i pretvori u galeriju, prostor za kulturne manifestacije ili jednostavno prijatno mesto koje će stanovnike podsećati na deo istorije grada – kažu upućeni.

Inače, amam iz turskog vremena 18. veka nije proglašen spomenikom kulture jer u stanju u kome je sada to i ne zaslužuje. Poznavaoci ovakve vrste spomenika tvrde da kada bi se pre svega očistio, moglo bi da se pregovara sa Turskom, koji su već dali novac za renoviranje nekoliko spomenika iz njihovog vremena u gradovima širom Srbije. Očigledno da njima nije problem da daju novac kako bi se sačuvao deo istorije tog vremena. Potrebno je samo malo volje, a do tada amam će služiti kao svratište sumnjivih osoba i ruglo grada.