Čavkov je na konferenciji za novinare rekao da su svi uhapšeni državljani raznih nacionalnosti, te da je sakupljanje dokaza protiv osumnjičenih započeto u septembru 2014. i trajalo je do jula ove godine.

Kako je javio radio Dojče vele na makedonskom jeziku, utros su pretreseni Tutunsez džamije u Skoplju, internet kafe “Fast net” i prostorije dve nevladine organizacije.

Osim u Skoplju, policja je izvršila pretres objekata u Gostivaru, Strugi, Tetovu i Kumanovu. Prema rečima ministra, dvadesetak osumnjičenih se najverovatnije nalazi na bojištima u Siriji.

U akciji je uhapšen i imam iz Skoplja, a prema dokazima sa kojima je policja raspolagala on se smatra za jednog od ideologa organizovanja i vrbovanja pojedinaca za odlazak u paravojne formacije u kriznim zemljama.

Na pitanje da li ima saznanja da li su povratnici iz Sirije planirali napade u Makedoniji, ministar je rekao da postoji opasnost od napada i da je akcija “Ćelija” radi toga i preduzeta”. Uhapšeni su, kazao je, već izvedeni pred Krivični sud u Skoplju.

Mediji su jutros objavili da je uhapšen imam Tutunsuz i Jahja Pašine džamije Redžep Memiši, za koga je Islamska verska zajednica odavno tvrdila da da nije pod njenom kontrolom i da se tamo “izvitoperuje izvorni islam”.
Prema informacijama MUP-a oko 130 makedonskih građana je do sada bilo ili se i dalje nalazi na frontovima u Siriji i Iraku.

Makedonija je donela antiteroristički zakon kojim se kažnjava učešće makedonskih državljana u stranim ratovima, pošto je desetak lica iz Makedonije izgubilo život na frontovima u Siriji i Iraku.
Današnja akcija za mnoge nije predstavljala iznenađenje pošto je premijer Nikola Gruevski to praktično najavio u svom govoru na Ilinden, 2. avgusta.

“Ukoliko neko misli da je ova migrantska kriza nekakav talas koji će brzo proći, vara se. Ovo je samo početak novog vida velike seobe koja će tek dobiti zamah. Pretnja od terorizma lebdi nad nama kao i nad celom Evropom”, rekao je tada Gruevski.

Makedonski premijer je kazao da radikalne grupacije otvoreno prete a povremeno i dejstvuju.
“Moramo da ojačamo naše kapacitete i moramo da se sa njima izborimo. Nedavna događanja u Kumanovu i povremeno bacanje bombi ili granata nas samo podseća da su ovakve pretnje ne tako daleko od nas. One mogu da dodju i u našu ulicu, pred naš ulaz u zgradu ili kuću i da ugroze naše živote i živote nama bliskih ljudi”, rekao je Gruevski.

Analitičari naglašavaju da borba protiv terorizma zaslužuje podršku ali deo njih sumnja a se u Makedoniji vodi istinska bitka, ili se radi o propagandi za potrebe vlasti.
“Prema dosadašnjim informacijama akcija je izgledala kao trošenje još jednog džokera za skretanje pažnje države sa sadašnjeg trenutka”, rekao je analitičar Ramadan Ramadani.

“Pre svega zbog činjenice da je zakon usvojen odavno i da je, ukoliko su postojale pretnje koje pod njega potpadaju, trebalo odmah da se reaguje. Ovo je ozbiljna tema i zbog osetljivosti ali i zbog prethodnih racija”, rekao je.

Očigledno je, dodao je, da je MUP trebalo da bude tri put uverljiviji u dokazima i procedurama zbog toga što se posle majskih dogadjanja u Kumanovu suzio manevarski prostor za odgovornost za veliku grešku zbog kakve je jedan od dvojice najvažnijih bratanaca skinut sa funkcije posle Kumanova”, podsetio je Ramadani.
Sličan je stav i analitičara Marsela Biljaljija.

“Akcija je namenjena za pokriće aktuelnih problema u državi i predstavlja neku vrstu logičnog kontinuiteta one improvizacije koja se desila u Kumanovu. Sve to za cilj ima da od ljudi napravi ovce i da im lako skrene pažnju sa stvarne krize, te da maskira kriminal spakovan u patriotsku ambalažu”, uveren je Biljalji.

Izvori iz bezbednosnih struktura kažu da opasnost ne treba potcenjivati a da aktivnosti ne treba politizovati. Po njihovim rečima, bezbednosni organi raspolažu sa ozbiljnim informacijama koje nedvosmisleno ukazuju na nedozvoljene aktivnosti radikalnih grupa.